Život i priključenija vojnika Ivana Čonkina
Vladimir Vojnovič
Mart 2002.
Režija:
Ljuboslav Majera
Glumci:
IVAN ČONKIN - DRAGAN ĐORĐEVIĆ
ANA BELJAŠEVA-NJURA - NATAŠA ILIN
KAPETAN ZAVGORODNI - MILAN KOČALOVIĆ
VODNIK BUKAŠEV - MIRKO PANTELIĆ
KOMANDANT - SELIMIR TOŠIĆ
KURIR - ZVONKO GOJKOVIĆ
KUZMA GLADIŠEV - JOVAN TORAČKI
FROSKA - ANĐELKA DAVIDOVAC
PREDSEDNIK GOLUBJEV - PRVOSLAV ZAKOVSKI
KAPETAN MILJAGA - LJUBIŠA MILIŠIĆ
NAREDNIK SVINCOV - JOVICA JAŠIN
MOJSEJ SOLOMONOVIĆ STALJIN - MILOJE BUCA IVANOVIĆ
DETE - NEMANJA MUDRIC
MOMAK SA TRUBOM - ALEKSANDAR DANGUZOV
SCENOGRAFIJA I IZBOR MUZIKE - LJUBOSLAV MAJER
MUZIKA Nino rotto - iz filma "Amarkord"
KOSTIMOGRAF - MAJA STUDEN
INSPICIJENT - JELENA ISTIĆ
SUFLER - LJILJANA NIKOLIĆ
Barnislav Nedić:
radeći na dramatizaciji romana "Život i priključenija vojnika Ivana Čonkina" nisam ni slutio koliko će to zahvalan i inspiritivan posao biti. Vrlo žive replike i jasne dramske situacije, slikoviti karakteri, kao da su već bili pisani za pozorište. Pisac romana, Vladimir Vojnović, svoju galeriju živopisnih likova smešta u jedan pomalo nadrealan milje malog provincijskog mesta, u kome ne postoje pravila i gde je sve moguće. On "revizorski" smešta glavnog junaka u tu situaciju čime lančano pokreće čitav niz komičnih situacija, kritikujući i pokazujući svu apsurdnost komunističkog sistema. Ovaj komad možemo posmatrati iz ugla kritike nekog prošlog vremena, u njemu se možemo "diviti" ljudskoj gluposti i kratkovidosti, ali u osnovi, to će uvek ostati jedna lepa i duhovita ljubavna priča vojnika Ivana Čonkina i njegove voljene Njure.
Cirkulacija gluposti:
Prosudite sami. Za dobar prinos, zemlja mora da se nađubri balegom. Od balege niče trava, korov i povrće, koje jedemo mi i stoka. Stoka nam daje mleko, meso, vunu i opstalo. Mi sve to upotrebljavamo i prerađujemo u govna. eto, tako da kažem, nastaje cirkulisanje govana u prirodi. Postavlja se logično pitanje, zašto bismo ta govna upotrebljavali u vidu mesa, mleka, pa čak i hleba, odnosno prerađena. zar nije bolje da odbacimo predubeđenje i lažnu gadljivost, i da govna upotrebljavamo u šistom vidu kao vitamin. U početku, naravno, možemo da otklonimo prirodni zadah, a zatim kad se čovek navikne, da ostavimo onakvo kakvo je. Ali to je već stvar daleke budućnosti i uspešnih dostignuća nauke. Mesni odgajivač i prirodnjak
Kuzma Gladišev
Vladimir Vojnovič
Mart 2002.
Režija:
Ljuboslav Majera
Glumci:
IVAN ČONKIN - DRAGAN ĐORĐEVIĆ
ANA BELJAŠEVA-NJURA - NATAŠA ILIN
KAPETAN ZAVGORODNI - MILAN KOČALOVIĆ
VODNIK BUKAŠEV - MIRKO PANTELIĆ
KOMANDANT - SELIMIR TOŠIĆ
KURIR - ZVONKO GOJKOVIĆ
KUZMA GLADIŠEV - JOVAN TORAČKI
FROSKA - ANĐELKA DAVIDOVAC
PREDSEDNIK GOLUBJEV - PRVOSLAV ZAKOVSKI
KAPETAN MILJAGA - LJUBIŠA MILIŠIĆ
NAREDNIK SVINCOV - JOVICA JAŠIN
MOJSEJ SOLOMONOVIĆ STALJIN - MILOJE BUCA IVANOVIĆ
DETE - NEMANJA MUDRIC
MOMAK SA TRUBOM - ALEKSANDAR DANGUZOV
SCENOGRAFIJA I IZBOR MUZIKE - LJUBOSLAV MAJER
MUZIKA Nino rotto - iz filma "Amarkord"
KOSTIMOGRAF - MAJA STUDEN
INSPICIJENT - JELENA ISTIĆ
SUFLER - LJILJANA NIKOLIĆ
Barnislav Nedić:
radeći na dramatizaciji romana "Život i priključenija vojnika Ivana Čonkina" nisam ni slutio koliko će to zahvalan i inspiritivan posao biti. Vrlo žive replike i jasne dramske situacije, slikoviti karakteri, kao da su već bili pisani za pozorište. Pisac romana, Vladimir Vojnović, svoju galeriju živopisnih likova smešta u jedan pomalo nadrealan milje malog provincijskog mesta, u kome ne postoje pravila i gde je sve moguće. On "revizorski" smešta glavnog junaka u tu situaciju čime lančano pokreće čitav niz komičnih situacija, kritikujući i pokazujući svu apsurdnost komunističkog sistema. Ovaj komad možemo posmatrati iz ugla kritike nekog prošlog vremena, u njemu se možemo "diviti" ljudskoj gluposti i kratkovidosti, ali u osnovi, to će uvek ostati jedna lepa i duhovita ljubavna priča vojnika Ivana Čonkina i njegove voljene Njure.
Cirkulacija gluposti:
Prosudite sami. Za dobar prinos, zemlja mora da se nađubri balegom. Od balege niče trava, korov i povrće, koje jedemo mi i stoka. Stoka nam daje mleko, meso, vunu i opstalo. Mi sve to upotrebljavamo i prerađujemo u govna. eto, tako da kažem, nastaje cirkulisanje govana u prirodi. Postavlja se logično pitanje, zašto bismo ta govna upotrebljavali u vidu mesa, mleka, pa čak i hleba, odnosno prerađena. zar nije bolje da odbacimo predubeđenje i lažnu gadljivost, i da govna upotrebljavamo u šistom vidu kao vitamin. U početku, naravno, možemo da otklonimo prirodni zadah, a zatim kad se čovek navikne, da ostavimo onakvo kakvo je. Ali to je već stvar daleke budućnosti i uspešnih dostignuća nauke. Mesni odgajivač i prirodnjak
Kuzma Gladišev
