Narodno pozorište „Toša Jovanović”, Zrenjanin
Dramska scena

Tornton Vajlder
NAŠ GRAD
Prevod i adaptacija: Đorđe Petrović
Režija: Mia Knežević

Scenografija: Daniela Dimitrovska
Kostimografija: Selena Mladenović
Asistent kostimografa: Valentina Šalamon Vencel
Kompozitor: Branko Džinović
Scenski pokret: Deneš Debrei
Fotografija: Mila Pejić

Uloge:
DOKTOR GIBS ‒ Jovan Torački
GOSPOĐA GIBS ‒ Nataša Ilin
DžORDž GIBS ‒ Milan Kolak
REBEKA GIBS, GOSPOĐA VEB ‒ Nataša Luković
GOSPODIN VEB ‒ Mirko Pantelić
EMILI VEB ‒ Mia Radovanović (k.g.)
VOLI VEB, DžO I SAJ KROVEL ‒ Miloš Vojnović (k.g.)
SAJMON STIMSON ‒ Dejan Karlečik
HAUVI NjUSAM, BIL VOREN ‒ Stefan Juanin

Inspicijentkinja: Sanja Nikić
Suflerka: Ivana Titin

Scenska tehnika:
Šef scene: Srđan Vekecki
Dekorateri: Siniša Markov, Žarko Lončarski
Rekvizita: Aleksandar Došen
Svetlo: Aleksandar Brustul
Ton: Aleksandar Ćuk
Garderoba: Verona Sekač, Cvija Đuričin
Šminka: Draginja Puškarić
Krojački radovi: Aranka Aleksić
Stolarski radovi: Goran Janačković
Izrada rekvizite: Blagovesta Vasileva i Tibor Farago
Zahvaljujemo se Vladimiru Živinu na pomoći u pripremi predstave.
​
Uprava Pozorišta:
V.d. direktora: Dejan Karlečik
Sekretar: Ivana Popov
Rukovodilac Finansija: Brankica Morić
Umetnički savetnik: Stefan Juanin
Rukovodilac Dramske scene: Vera Đeković
Rukovodilac Lutkarske scene: Tatjana Paskaš
Rukovodilac scenske tehnike i opreme: Vilmoš Kašlik
Producent: Ivana Kukolj Solarov
Scensko-tehnički poslovi i poslovi bezbednosti
gledališta i scene: Marko Popov i Vladimir Živin
Rukovodilac poslova za odnose sa javnošću i
marketing: Ivan Trifunjagić
Saradnik za propagandu i marketing: Boško Đelilović
Grafički dizajner: Daniela Dimitrovska

​REČ REDITELJKE
Kako bismo ponovo ostvarili kontakt sa publikom, izabrali smo da ispričamo jednu retku priču koja tematizuje sam fenomen življenja i smrtnosti. „Naš grad” Torntona Vajldera je redak dramski tekst koji se bavi jednostavnošću svakodnevnog, predvidivog života. On nema za cilj da ispituje velika ljudska previranja, već suptilno ispituje građanski moral, perfidnost ljudske zajednice, dovodi u pitanje uhodane tradicije i pita se - gde nam promiče smisao? Da li je život samo ispunjavanje formi i konvencija ili je moguće proizvoditi smisao i doživljavati ga? Ova priča izražava cikličnost životnog toka, pa tako ne tretira samo pojedince iz prošlosti, već ulazi u dijalog i sa savremenim ljudima. Sa akcentom na teme svakodnevnog življenja, umiranja, borbe za emancipaciju, braka - ova predstava je poziv na putovanje kroz vreme i prostor. Šansa da se, uz malo gledaočevog pristanka na fantastiku, domašta pripadanje celom, velikom svetu - u ovakvom trenutku koji nas je civilizacijski zatekao i pokrenuo da se pitamo - a kuda smo zapravo krenuli?

​REČ DRAMATURGA
U trenutku prinudne razdvojenosti, kada nam je uskraćena uzajamnost, tekst „Naš grad“ Torntona Vajldera poziva na preispitivanje preporučljive kolektivnosti. Otvorivši utrobu jedne izmaštane zajednice nahranićemo se slatkim tkivom mirne svakodnevice. Ušuškani ehom pomirljivosti zapitaćemo se - da li nas je protekli vek naučio da postavimo nova pitanja ili samo drugačije formulišemo stare odgovore?