Plava soba
Dejvid Her
Režija:
Aleksandar Božina
Glumci:
devojka: NATAŠA LUKOVIĆ
taksista: DRAGAN ĐORĐEVIĆ
au pair: VESNA VARIĆAK
student: DANIEL KOVAČEVIĆ
udata žena: SNEŽANA KOVAČEV ČELAR
političar: MIRKO PANTELIĆ
manekenka: NATAŠA ILIN
dramski pisac: LJUBIŠA MILIŠIĆ
glumica: JELENA ŠNEBLIĆ ŽIVKOVIĆ
aristokrata: ZVONKO GOJKOVIĆ
adaptacija i izbor muzike: Aleksandar Božina
scenografija: Ivana Desančić
kostimografija: Mirna Ilić
Dejvid Her je savremeni engleski dramatičar, reditelj i glumac rođen u pokrajini Saseks 1947.
Završio je engleski jezik i književnost na Kembridžu, bio je osnivač jednog od istaknutih alternativnih pozoršta (Portabletheatre, od 1968. do 1972.), zatim je bio dramaturg londonskog pozorišta Royal Court, pa notingamskog pozorišta Playhouse. Potom je bio jedan od osnivača trupe Joint Stock, a 1984. postavljen je za jednog od reditelja u Royal National Theatre, pozorišta u kom je izvedeno čak jedanaest njegovih komada u poslednje dve decenije.
U drame Dejvida Hera spadaju „Plava soba", „Ejmin pogled", „Zglob", „Prevarant", „Fenšen", „Izobilje", „Pravda: Komedija iz Ulice Flit", „Tajni zanos", „Pogled u nebo" i „Judin poljubac".
Za film „Vederbi", koji je režirao po sopstvenom scenariju, dobio je Zlatnog medveda. Bio je nominovan za Oskara za scenario filmova Stivena Doldrija „Sati" i „Čitač". Her je i autor scenarija za ostvarenje Luja Mala „Kobna veza". Dobitnik je i nagrada BAFTA, „Lorens Olivije" i Drama desk. Prošlogodišnji je dobitnik nagrade „Harold Pinter" koju dodeljuje međunarodno udruženje pisaca PEN.
Reč reditelja
Dve Hogartove grafike nose naziv „Pre” i „Posle”, i nastale su 1736. godine. Prikazuju muškarca i ženu neposredno pre, odnosno posle seksualnog čina kako žele zadovoljenje različitih potreba, fiziološke odnosno emotivne. Pretpostavlja se da su bile inspiracija Arturu Šnicleru da na ovu škakljivu temu napiše „Vrtešku”, antologijsku dramu koja je 1900. kružila Bečom kao lascivno štivo za čitanje. Izvedena ja tek 1920. kada izaziva skandal koji se završio zabranom izvođenja. Sigmund Frojd je hvalio „Vrtešku” kao prilog svojih teorija o libidu, a skoro vek kasnije Dejvid Her je adaptirao dramu i naslovio je „Blue Room“ - Plava soba (u engleskom jeziku „blue” pored boje označava i tugu).
Moral današnjeg vremena je drugačiji, seksualne slobode su bitno uznapredovale ali ljudska priroda se nije promenila. Nagon kom ne možemo da se odupremo i maske koje nosimo u igrama zavođenja garant su da će se „vrteška” još dugo okretati. Bilo da je pokreće potreba za ljubavlju ili kratkotrajnim užitkom...
Dejvid Her
Režija:
Aleksandar Božina
Glumci:
devojka: NATAŠA LUKOVIĆ
taksista: DRAGAN ĐORĐEVIĆ
au pair: VESNA VARIĆAK
student: DANIEL KOVAČEVIĆ
udata žena: SNEŽANA KOVAČEV ČELAR
političar: MIRKO PANTELIĆ
manekenka: NATAŠA ILIN
dramski pisac: LJUBIŠA MILIŠIĆ
glumica: JELENA ŠNEBLIĆ ŽIVKOVIĆ
aristokrata: ZVONKO GOJKOVIĆ
adaptacija i izbor muzike: Aleksandar Božina
scenografija: Ivana Desančić
kostimografija: Mirna Ilić
Dejvid Her je savremeni engleski dramatičar, reditelj i glumac rođen u pokrajini Saseks 1947.
Završio je engleski jezik i književnost na Kembridžu, bio je osnivač jednog od istaknutih alternativnih pozoršta (Portabletheatre, od 1968. do 1972.), zatim je bio dramaturg londonskog pozorišta Royal Court, pa notingamskog pozorišta Playhouse. Potom je bio jedan od osnivača trupe Joint Stock, a 1984. postavljen je za jednog od reditelja u Royal National Theatre, pozorišta u kom je izvedeno čak jedanaest njegovih komada u poslednje dve decenije.
U drame Dejvida Hera spadaju „Plava soba", „Ejmin pogled", „Zglob", „Prevarant", „Fenšen", „Izobilje", „Pravda: Komedija iz Ulice Flit", „Tajni zanos", „Pogled u nebo" i „Judin poljubac".
Za film „Vederbi", koji je režirao po sopstvenom scenariju, dobio je Zlatnog medveda. Bio je nominovan za Oskara za scenario filmova Stivena Doldrija „Sati" i „Čitač". Her je i autor scenarija za ostvarenje Luja Mala „Kobna veza". Dobitnik je i nagrada BAFTA, „Lorens Olivije" i Drama desk. Prošlogodišnji je dobitnik nagrade „Harold Pinter" koju dodeljuje međunarodno udruženje pisaca PEN.
Reč reditelja
Dve Hogartove grafike nose naziv „Pre” i „Posle”, i nastale su 1736. godine. Prikazuju muškarca i ženu neposredno pre, odnosno posle seksualnog čina kako žele zadovoljenje različitih potreba, fiziološke odnosno emotivne. Pretpostavlja se da su bile inspiracija Arturu Šnicleru da na ovu škakljivu temu napiše „Vrtešku”, antologijsku dramu koja je 1900. kružila Bečom kao lascivno štivo za čitanje. Izvedena ja tek 1920. kada izaziva skandal koji se završio zabranom izvođenja. Sigmund Frojd je hvalio „Vrtešku” kao prilog svojih teorija o libidu, a skoro vek kasnije Dejvid Her je adaptirao dramu i naslovio je „Blue Room“ - Plava soba (u engleskom jeziku „blue” pored boje označava i tugu).
Moral današnjeg vremena je drugačiji, seksualne slobode su bitno uznapredovale ali ljudska priroda se nije promenila. Nagon kom ne možemo da se odupremo i maske koje nosimo u igrama zavođenja garant su da će se „vrteška” još dugo okretati. Bilo da je pokreće potreba za ljubavlju ili kratkotrajnim užitkom...
