|
|
|
predstave
««« Povratak na prethodnu stranicu.
Mrtve duše
N.V. Gogolj
Režija:
Ljuboslav Majera
Glumci:
Čičikov..................................ALEKSANDAR BOGDANOVIĆ
Manjilov...............................................LJUBIŠA MILIŠIĆ
Karobačkova........................................JELENA ŠNEBLIĆ
Nozdrjov..............................................JOVAN TORAČKI
Sabakjevič...........................................SELIMIR TOŠIĆ
Pljuškin................................................DRAGAN OSTOJIĆ*
Mižujev................................................ZVONKO GOJKOVIĆ
Mavra...................................................ANĐELKA DAVIDOVAC
Proška...................................................IVAN ĐORĐEVIĆ
Policijski načelnik................................JOVICA JAŠIN
Prva dama.............................................SANJA MIKITIŠIN
Druga dama..........................................NATAŠA ILIN
Sekretar.................................................DRAGAN ĐORĐEVIĆ, alter. MIRKO PANTELIC
Gubernator............................................PRVOSLAV ZAKOVSKI
*član Narodnog pozorišta iz Kikinde
Dramaturgija i izbor muzike...........................Ljuboslav Majera
Scenografija..........................................Jaroslav Valek
Kostimografija......................................Jasna Badnjarević
REČ REDITELJA
„MRTVE DUŠE“ – GROTESKA U DESET SLIKA
Priča o potpunom kolapsu moralnih normi, tumbe okrenutim vrednostima – duboko se tiče društva u kome živimo. Naša hipertrofija je veća nego kod Gogolja. I što je najgore, tu iskrivljenost prihvatamo kao normu. Prilagođavamo se silama haosa kao Čičikov. Ratovi koje nismo, a jesmo vodili, ispostavljaju nam se neprestano kao trgovina tim izginulim ljudima, njihovim dušama i imovinom, profesionalnim vrednostima koje su imali. U tome učestvuje kler, licemerje i laž se prihvataju kao normalno stanje, tolika je korumpiranost duha i tela... svi u tome učestvujemo, svako od nas je deo te opštedruštvene groteske. „Gogoljevština“ odgovara za rad na sceni zato što je sve tu pogurano ka preterivanju da bi se uočila suština, a pozorište uvek mora da dotakne i racio i emociju da bi proizvelo validan estetski doživljaj.
Lj. Bailović: List “Zrenjanin”, 3. oktobar 2008.
  |
|
|
