Драмска сцена Народног позоришта „Тоша Јовановић”
сезона 2016/2017.
премијера: 15. октобар 2016. године - 70. годишњица професионалног рада Драмске сцене и 60. годишњица рада Луткарске сцене
Вилијам Шекспир (1564-1616)
„Ромео и Јулија”
РЕЖИЈА и ДИЗАЈН СВЕТЛА: Никола Завишић
ДРАМАТУРГ: Кристина Бојанић
СЦЕНОГРАФИЈА: Жељко Пишкорић и Владимир Савић
КОСТИМОГРАФИЈА: Марина Сремац
КОМПОЗИТОР: Горан Симоноски
ЛЕКТОР: Милица Јанкетић
СЦЕНСКЕ БОРБЕ: Дејан Карлечик
Лица:
РОМЕО...........................................................................Милан Колак
ЈУЛИЈА .........................................................................Уна Ђелошевић
МЕРКУЦИО..................................................................Стефан Јуанин
ТИБАЛТ/ГРОФ ПАРИС...............................................Дејан Карлечик
ОТАЦ ЛАВРЕНТИЈЕ (ПАДРЕ ЛОРЕНЦО)................Љубиша Милишић
БЕНВОЛИО................................................................Миљан Вуковић
ДАДИЉА.......................................................Јелена Шнеблић Живковић
КАПУЛЕТИ...............................................................Драган Ђорђевић
ЖЕНА КАПУЛЕТОВА...................................................Весна Варићак
МОНТЕКИ/ПЕТАР................................................Првослав Заковски
КНЕЗ........................................................................Милан Кочаловић
ИНСПИЦИЈЕНТ: Гордана Јефтић СУФЛЕР: Ивана Титин
Сценска техника
Шеф сцене..............................Срђан Векецки
Декоратери........................... Синиша Марков, Мирослав Лекић, Милан Марић, Драган Лекић
Реквизита..............................Александар Дошен
Светло....................................Александар Брустул и Томислав Стоиљковић
Тон........................................ Душан Истрат и Александар Ћук
Гардероба..............................Верона Секач и Цвија Ђуричин
Шминка...................................Драгиња Пушкарић
Кројачки радови......................Аранка Алексић
Столарски радови......................Горан Јаначковић
Браварски радови.....................Дамир Ристић, Мирољуб Милићев
Под руководством Вилмоша Кашлика
реч редитеља
Жеља ми је била да се пре свега обратимо младој публици и да Шекспира приближимо сензибилитету генерација рођених у XXИ веку. То, наравно, не значи да ће представа бити неразумљива за све друге љубитеље позоришта. Ипак, фокус је на младима, јер се и тематски ова трагедија бави њима и њиховим заносом. Нисмо ишли у епоху, него смо се потрудили да у окружењу савременог костима, мобилне сценографије, гротескног оружја за забаву (пиштољи и пушке који прскају воду), у намерно муњевитом ритму, брзој монтажи, прикажемо смисао љубавног заноса са једне стране, и бесмисао глупости и мржње са друге. Таква форма одговара садржају: у „Ромеу и Јулији“ цела се прича одигра за свега неколико дана, она просто изгори од пламена страсти и бурних емоција. Ми смо желели да направимо управо такву представу – један емотивни пожар који носи све пред собом. Са посебним изненађењем на крају, што ћете имати прилике да видите када дође време!
реч драматурга
Зрењанинска публика напокон има прилику да се препусти представи какву је дуго прижељкивала. Чувена прича о Шекспировим младим јунацима релативно је осавремењена, а при том је задржала узвишени дух којим нас најпознатији ренесансни писац већ 400 година подсећа колико је љубав снажна. Представа „Ромео и Јулија“, у режији Николе Завишића, пуна је здравог оптимизма, поиграва се жанровима, садржи елементе драме, емотивну равнотежу и драматуршки склад.
Избацивањем делова текста где се препричава радња која се претходно одиграла пред публиком, као и свођењем поетских момената на минимум, креирана је динамична акциона комедија у којој су емоције искрене и блиске са данашњим моралним поретком. Напомињем деци да уколико желе да се ослободе читања обавезне лектире, нипошто не рачунају да ће им ова представа то омогућити. Али захваљујући шаљивом приступу, костимима, перикама које јунаке чине сличним јунацима стрипова, због брзог кретања глумаца и узбудљивих сценских борби, због кратких и ефектних сцена, сценографије, која подсећа на игралиште, због ведрих сонгова и неочекиваног завршетка, ова представа препоручљива је основцима, средњошколцима, студентима и свима који на сат и по времена, колико траје престава, желе да се препусте турбулентном младалачком духу.
Никола Завишић
Рођен је 1975. у Белој Цркви. Магистрирао је на Позоришном факултету Академије лепих уметности у Прагу (ДАМУ), на Катедри за режију у алтернативном и луткарском позоришту, 2003. године. Режирао је представе у Србији, Црној Гори, Чешкој, Хрватској, Словенији и Холандији. Са студентском позоришном трупом коју је основао у Прагу (Цом.Фацторy) обишао је многе фестивале широм Европе (Чешка, Пољска, Белгија, Немачка, Холандија).
На Академији Лепих Уметности у Прагу, на Одсеку за позориште (ДАМУ) био је асистент професорке Јарославе Шиктанцове на катедри за глуму. Године 2002. био је асистент А. Ј. Wеиссбарда, дизајнера светла код редитеља Роберта Wилсона, на опери Осуд (Судбина) Леоша Јаначека (Леош Јанáчек), на великој сцени Народног позоришта у Прагу. Ово искуство трајно га усмерава ка истраживању употребе светла у позориш
Режирао је у позориштима за децу и одрасле: Мало позориште „Душко Радовић”: Кики и Бозо, Скоро свако може да падне осим чапље, Дечаци Павлове улице; Позориште лутака „Пинокио”: Аладинова чаробна лампа, Луцпрда и велика крађа потока, Бастиен и Бастиена, Али Баба и 40 разбојника; Народно позориште у Ужицу, Центар за културу у Панчеву, Градско позориште у Подгорици, Дјечје казалиште „Бранко Михаљевић“ у Осијеку – Емил и детективи, Јамесове мачке, Јонатханов лет; Странац: Дивадло Понец – Праг, Чешка; Северал Суитцасес... : Оерол фестивал – Терцхеллинг, Холандија; 1984: Гранд Тхеатре – Оерол фестивал – Битеф театар – Београд; Пластелин, Бли: Атеље 212 – Београд; Годо на усијаном лименом крову, Здрав(о) Живот(е)!, Хамлет: СНП – Нови Сад; Замак: ЈДП –Београд; РазБОYници, Галеб 2, Море, Запис, Жене у народној скупштини: Народно позориште/Народно казалиште/Нéпсзíнхáз – Суботица; Играјући Жртву, Важно је звати се Ернест, Избирачица: Народно позориште – Београд; Јаз вас љубим, Збрана дела Wиллиема Схакеспеаре-а, Изгубљене љубезни: Словенско људско гледалишче – Цеље, Словенија; Мицхаел Кохлхаас: Местно гледалишче – Птуј; Три Сестре: ХНК – Осијек, Хрватска, итд.
Освајао је награде: фестивал Златни лав, Умаг – Хрватска; Сусрети професионалних позоришта Војводине; Сусрети професионалних луткарских позоришта Србије; ТИБА фестивал; Фестивал позоришта за дјецу – Котор, Црна Гора; Фестивал АССИТЕЈ-а Хрватске, Чаковец – Хрватска; Фестивал античке драме СТОБИ – Македонија; ТЕАТАР фест, Бања Лука – БиХ; Дани комедије, Јагодина, итд.
управа НП „Тоша Јовановић”:
в.д. директора Позоришта: Иван Француски
помоћник директора: Ивана Кукољ Соларов
уметнички саветник: Анђелка Николић
организатор Драмске сцене: Вера Скокин
маркетинг: Маријана Вујчин и Бошко Ђелиловић
графички дизајн: Урош Степанов
уредник: Иван Трифуњагић
сезона 2016/2017.
премијера: 15. октобар 2016. године - 70. годишњица професионалног рада Драмске сцене и 60. годишњица рада Луткарске сцене
Вилијам Шекспир (1564-1616)
„Ромео и Јулија”
РЕЖИЈА и ДИЗАЈН СВЕТЛА: Никола Завишић
ДРАМАТУРГ: Кристина Бојанић
СЦЕНОГРАФИЈА: Жељко Пишкорић и Владимир Савић
КОСТИМОГРАФИЈА: Марина Сремац
КОМПОЗИТОР: Горан Симоноски
ЛЕКТОР: Милица Јанкетић
СЦЕНСКЕ БОРБЕ: Дејан Карлечик
Лица:
РОМЕО...........................................................................Милан Колак
ЈУЛИЈА .........................................................................Уна Ђелошевић
МЕРКУЦИО..................................................................Стефан Јуанин
ТИБАЛТ/ГРОФ ПАРИС...............................................Дејан Карлечик
ОТАЦ ЛАВРЕНТИЈЕ (ПАДРЕ ЛОРЕНЦО)................Љубиша Милишић
БЕНВОЛИО................................................................Миљан Вуковић
ДАДИЉА.......................................................Јелена Шнеблић Живковић
КАПУЛЕТИ...............................................................Драган Ђорђевић
ЖЕНА КАПУЛЕТОВА...................................................Весна Варићак
МОНТЕКИ/ПЕТАР................................................Првослав Заковски
КНЕЗ........................................................................Милан Кочаловић
ИНСПИЦИЈЕНТ: Гордана Јефтић СУФЛЕР: Ивана Титин
Сценска техника
Шеф сцене..............................Срђан Векецки
Декоратери........................... Синиша Марков, Мирослав Лекић, Милан Марић, Драган Лекић
Реквизита..............................Александар Дошен
Светло....................................Александар Брустул и Томислав Стоиљковић
Тон........................................ Душан Истрат и Александар Ћук
Гардероба..............................Верона Секач и Цвија Ђуричин
Шминка...................................Драгиња Пушкарић
Кројачки радови......................Аранка Алексић
Столарски радови......................Горан Јаначковић
Браварски радови.....................Дамир Ристић, Мирољуб Милићев
Под руководством Вилмоша Кашлика
реч редитеља
Жеља ми је била да се пре свега обратимо младој публици и да Шекспира приближимо сензибилитету генерација рођених у XXИ веку. То, наравно, не значи да ће представа бити неразумљива за све друге љубитеље позоришта. Ипак, фокус је на младима, јер се и тематски ова трагедија бави њима и њиховим заносом. Нисмо ишли у епоху, него смо се потрудили да у окружењу савременог костима, мобилне сценографије, гротескног оружја за забаву (пиштољи и пушке који прскају воду), у намерно муњевитом ритму, брзој монтажи, прикажемо смисао љубавног заноса са једне стране, и бесмисао глупости и мржње са друге. Таква форма одговара садржају: у „Ромеу и Јулији“ цела се прича одигра за свега неколико дана, она просто изгори од пламена страсти и бурних емоција. Ми смо желели да направимо управо такву представу – један емотивни пожар који носи све пред собом. Са посебним изненађењем на крају, што ћете имати прилике да видите када дође време!
реч драматурга
Зрењанинска публика напокон има прилику да се препусти представи какву је дуго прижељкивала. Чувена прича о Шекспировим младим јунацима релативно је осавремењена, а при том је задржала узвишени дух којим нас најпознатији ренесансни писац већ 400 година подсећа колико је љубав снажна. Представа „Ромео и Јулија“, у режији Николе Завишића, пуна је здравог оптимизма, поиграва се жанровима, садржи елементе драме, емотивну равнотежу и драматуршки склад.
Избацивањем делова текста где се препричава радња која се претходно одиграла пред публиком, као и свођењем поетских момената на минимум, креирана је динамична акциона комедија у којој су емоције искрене и блиске са данашњим моралним поретком. Напомињем деци да уколико желе да се ослободе читања обавезне лектире, нипошто не рачунају да ће им ова представа то омогућити. Али захваљујући шаљивом приступу, костимима, перикама које јунаке чине сличним јунацима стрипова, због брзог кретања глумаца и узбудљивих сценских борби, због кратких и ефектних сцена, сценографије, која подсећа на игралиште, због ведрих сонгова и неочекиваног завршетка, ова представа препоручљива је основцима, средњошколцима, студентима и свима који на сат и по времена, колико траје престава, желе да се препусте турбулентном младалачком духу.
Никола Завишић
Рођен је 1975. у Белој Цркви. Магистрирао је на Позоришном факултету Академије лепих уметности у Прагу (ДАМУ), на Катедри за режију у алтернативном и луткарском позоришту, 2003. године. Режирао је представе у Србији, Црној Гори, Чешкој, Хрватској, Словенији и Холандији. Са студентском позоришном трупом коју је основао у Прагу (Цом.Фацторy) обишао је многе фестивале широм Европе (Чешка, Пољска, Белгија, Немачка, Холандија).
На Академији Лепих Уметности у Прагу, на Одсеку за позориште (ДАМУ) био је асистент професорке Јарославе Шиктанцове на катедри за глуму. Године 2002. био је асистент А. Ј. Wеиссбарда, дизајнера светла код редитеља Роберта Wилсона, на опери Осуд (Судбина) Леоша Јаначека (Леош Јанáчек), на великој сцени Народног позоришта у Прагу. Ово искуство трајно га усмерава ка истраживању употребе светла у позориш
Режирао је у позориштима за децу и одрасле: Мало позориште „Душко Радовић”: Кики и Бозо, Скоро свако може да падне осим чапље, Дечаци Павлове улице; Позориште лутака „Пинокио”: Аладинова чаробна лампа, Луцпрда и велика крађа потока, Бастиен и Бастиена, Али Баба и 40 разбојника; Народно позориште у Ужицу, Центар за културу у Панчеву, Градско позориште у Подгорици, Дјечје казалиште „Бранко Михаљевић“ у Осијеку – Емил и детективи, Јамесове мачке, Јонатханов лет; Странац: Дивадло Понец – Праг, Чешка; Северал Суитцасес... : Оерол фестивал – Терцхеллинг, Холандија; 1984: Гранд Тхеатре – Оерол фестивал – Битеф театар – Београд; Пластелин, Бли: Атеље 212 – Београд; Годо на усијаном лименом крову, Здрав(о) Живот(е)!, Хамлет: СНП – Нови Сад; Замак: ЈДП –Београд; РазБОYници, Галеб 2, Море, Запис, Жене у народној скупштини: Народно позориште/Народно казалиште/Нéпсзíнхáз – Суботица; Играјући Жртву, Важно је звати се Ернест, Избирачица: Народно позориште – Београд; Јаз вас љубим, Збрана дела Wиллиема Схакеспеаре-а, Изгубљене љубезни: Словенско људско гледалишче – Цеље, Словенија; Мицхаел Кохлхаас: Местно гледалишче – Птуј; Три Сестре: ХНК – Осијек, Хрватска, итд.
Освајао је награде: фестивал Златни лав, Умаг – Хрватска; Сусрети професионалних позоришта Војводине; Сусрети професионалних луткарских позоришта Србије; ТИБА фестивал; Фестивал позоришта за дјецу – Котор, Црна Гора; Фестивал АССИТЕЈ-а Хрватске, Чаковец – Хрватска; Фестивал античке драме СТОБИ – Македонија; ТЕАТАР фест, Бања Лука – БиХ; Дани комедије, Јагодина, итд.
управа НП „Тоша Јовановић”:
в.д. директора Позоришта: Иван Француски
помоћник директора: Ивана Кукољ Соларов
уметнички саветник: Анђелка Николић
организатор Драмске сцене: Вера Скокин
маркетинг: Маријана Вујчин и Бошко Ђелиловић
графички дизајн: Урош Степанов
уредник: Иван Трифуњагић
