Evald Flisar
SUTRA ĆE BITI BOLJE?
prevod sa slovenačkog: Dejan Krstović
režija i izbor muzike: Marko Đurić
scenografija: Marija Stojković
kostimografija: Drina Krlić
scenski pokret: Nebojša Gromilić
Lica:
Aleksej Ivanovič MIŠKIN............................................MILJAN VUKOVIĆ
Nikolaj Nikolajevič REMBRANT...................................LJUBIŠA MILIŠIĆ
Ivan Aleksejevič NIŽINSKI..........................................MIRKO PANTELIĆ
Ivan Petrovič JESENJIN........................................DRAGAN ĐORĐEVIĆ
inspicijentkinja: Gordana Jeftić
suflerka: Mirjana Ćuk
Scenska tehnika:
majstor svetla i elektro-radovi..............Aleksandar Brustul i Tomislav Stoiljković
majstor tona..............................................................................Duško Istrat
majstor bine...........................................................................Srđan Vekecki
dekorateri..................Miroslav Lekić, Siniša Markov, Davor Ristić i Milan Marić
rekvizita...........................................................................Aleksandar Došen
šminka.................................................,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,.Draginja Puškarić
garderoba..............................................,,,,,,,,,,,,,Verona Sekač i Cvija Đuričin
Radionica:
stolarski radovi.....................................Goran Janačković
bravarski radovi....................................,,,,,,,,Damir Ristić
krojački radovi......................................,,,Aranka Aleksić
Radovi su izvedeni pod rukovodstvom Vilmoša Kašlika.
Zahvaljujemo se na pomoći Petru Bursaću iz Srednje muzičke škole „Josif Marinković“ iz Zrenjanina i
Gojku Ševaru na realizaciji muzičkih numera koje su korištene u predstavi.
Evald Flisar (1945), romanopisac, dramski pisac, pesnik, prevodilac. Studirao je u Ljubljani, Londonu i Sidneju. Njegova prozna i dramska dela bila su dosad prevedena na čak dvadeset dva jezika, između ostalih i na tako egzotične kao što su islandski, bengalski, malajski, marati i arapski.
Dva njegova romana, Čarobnjakov šegrt i Putnik u kraljevstvo senki, obezbedili su mu kako jednodušnu naklonost kritike tako i veliku čitanost. Slede romani: Gomila prašine, Ludi život, Lov na lovca, Daleko putovanje, Južno od severa.
Napisao je drame: Kestenova kruna, Nimfa umire, Sutra će biti bolje, A Leonardo?, Nora, Nora, Ujak iz Amerike, Sunčana mesta, Napredna planeta, Akvarijum, Komedija o kraju sveta, a njegove radio-drame emituju se u Sloveniji, Srbiji, Italiji, Češkoj, Slovačkoj, Velikoj Britaniji, Irskoj, Južnoj Africi, Australiji, Novom Zelandu...
U Flisarevom pisanju prevladava model tragikomedije, oslonjen na čvrstu ibsenovsku strukturu i prožet izoštrenim psihološkim slikanjem kompleksnih ljudskih karaktera i sudbina. Njegove se drame odlikuju dovršenim i lucidnim, neretko sarkastično zaoštrenim jezikom, kao i suočenjem s ekstremnim osećanjima i duševnim stanjima.
Komad Sutra će biti bolje (Jutri bo lepše), sam pisac definiše kao moderni mit i metaforu modernog čoveka u konfliktu sa samim sobom. Polarizacija je između sile koja teži da se stvari promene i sile koja teži da one ostanu kakve jesu. Ni treća sila, dete koje samo želi „da postoji i igra se“ nije odsutna, ali je deo sile koja je zadovoljna stvarima kakve jesu.
Praizvedba komada SUTRA (ĆE BITI BOLJE) održana je 23. novembra 1992. u Vodnikova Domačja, Ljubljana, Slovenija, u produkciji Slovenačkog kamernog pozorišta, u režiji samog autora.
Marko Đurić (1985) diplomirao je pozorišnu režiju 2011. u klasi Egona Savina i Dušana Petrovića sa Sirotim malim hrčkima Gordana Mihića u Narodnom pozorištu Kikinda i radio režiju sa Taksistom Emila Destanija koja je realizovana i emitovana na „Radio Beogradu 2“ u okviru programa „Paukova mreža“ februara 2012. U okviru školskih radova režirao je: deo iz Žabara Rejnera Vernera Fasbindera, početak II čina Lova na veštice Artura Milera, Prosidbu Antona Pavloviča Čehova i radio-dramu Vrli novi svet (adaptacija kratkih priča Danila Harmsa). Asistirao je reditelju Aleksandru Popovskom na predstavi Kandid ili Optimizam Jugoslovenskog dramskog pozorišta. U Ustanovi kulture „Vuk Karadžić“, Beograd, režirao je Zvezdanu prašinu Dušana Kovačevića, u Akademskom pozorištu Niš Art Jasmine Reze i Ženski orkestar Žana Anuja.
Trenutno je na master studijama na Katedri za pozorišnu i radio režiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.
reč reditelja
A šta raditi s realnošću, kad je tako okrutna?
Posle niza sistema kroz koje smo prolazili (robovlasništva, feudalizma, kapitalizma, socijalizma, neoliberalnog kapitalizma i projekata nacionalizacije, ourizacije, privatizacije, dokapitalizacije), čovečanstvo i dalje priziva novu revoluciju kojom ćemo dotaći obećani raj na zemlji. I posle svake revolucije, delimo se na „bivše“ koji koče napredak i „nove“ koji bez ikakvog koncepta i vizije dolaze na mesto prethodnih.
Naši junaci opstaju u najapsurdnijoj situaciji – po zakonu o prostornom rasporedu na određenoj teritoriji mora da funkcioniše sud. Državni aparat iz Prestonice ih je poslao, a nije u zakon uneo potrebe, nade u bolji život, životnu radost, ostvarenje životnih ciljeva. Sve to pominju u predizbornim govorima, a kad dođu na vlast onda su nemoćni jer im zakon ne dozvoljava da pomognu čoveku. Zaglavljeni u svojevrsnom limbu u kome čekamo, uvek od nekog drugog, da nam uredi svet i kao mantru ponavljamo: SUTRA ĆE BITI BOLJE?
Nepodnošljiva praznina postojanja se ne može pobediti, nema i ne može biti boljitka, ljudi bez mozga nam uređuju stvarnost, kao u nekoj paklenoj mašini. Jedini izlaz je: igrom (makar i ludačkom) pobediti surovu realnost.
direktorka Pozorišta: Ivana Kukolj Solarov
organizatorka Dramske scene: Marijana Vujčin
urednik: Ivan Trifunjagić
marketing: Boško Đelilović
dizajn: Uroš Stepanov
Realizaciju predstave pomogao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje
