СЕРГЕЈ ТАМАШ, директор Позоришта младих, Нови Сад

Зашто зрењанинска публика треба да види представе „Дракон“ и „Црвенкапа“ Позоришта младих, као и шта му се чини какав је позоришни тренутак у којем се одржава овогодишњи фестивал, говори Сергеј Тамаш, директор овог новосадског театра…

Фестивал професионалних позоришта Војводине, с две године паузе, поново се враћа на позоришну сцену Србије. Зашто зрењаниска публика не сме да пропусти ваше представе?

У Зрењанин долазимо са ‘’Драконом’’ и ‘’ Црвенкапом’’, представама које показују колико је заправо широк изражајни простор луткарског позоришта. Свака се обраћа својој публици и има особен сценски језик, а повезује их тема храбрости: храбрости да препознамо сопствени страх, да донесемо одлуку и прихватимо одговорност за своје поступке. ‘’Дракон’’, по делу Јегвенија Шварца, у адаптацији и режији Људмиле Фјодорове, отвара сложена питања човекове слободе. Ланселотова намера да ослободи један град суочава га с људима који су се толико навикли на страх да им је тешко да замисле другачији живот. Представа нас подстиче да размишљамо о томе како настају такве навике и колико је напора потребно да их мењамо. Глума, лутке, маске и театар сенки дају тим питањима снажан сценски облик. Управо тај спој глумачке игре, и визуелног језика чини ‘’ Дракона’’ посебно узбудљивим позоришним искуством.

‘’Црвенкапа’’, по тексту и у режији Саше Латиновића, најмлађој публици говори о одрастању, пријатељству и добрим намерама које понекад прати брзоплетност. Наша јунакиња жели да помогне презапосленој мами и сама креће код баке. Сусрети у шуми постају прилике да упознају друге, али и себе. Ликовни свет Милице Грбић Комазец, музика Данијела Михњевића, сонгови Мирјане Растовић и разиграна анимација глумачког трија стварају представу пуну хумора и топлине. Деци остављају простор да се радују, стрепе, препознају и учествују. Верујемо да публику привлаче управо такви сусрети: када је сценска прича довољно уверљива да у њеним јунацима препознамо нешто своје. Одрасли у ‘’Дракону’’ могу препознати сопствена преиспитивања, а деца у ‘’Црвенкапи’’ своју радозналост, несигурност и жељу да буду самостални.

Шта вам се чини, какав је позоришни тренутак у којем се одржава овогодишњи фестивал?


Чини нам се да постоји много стваралачке енергије и потребе за истраживањем, а да је тој енергији неопходан континуитет. Представе сазревају кроз извођења и сусрете с различитом публиком. Зато повратак овог фестивала много значи: поново отвара простор да ансамбли виде рад својих колега, да се упознају различити уметнички приступи и да публика стекне ширу слику о позоришту које настаје у Војводини. У свакодневници у којој је пажња често расута, заједничко искуство живе представе има посебну вредност. Позориште тражи да застанемо, слушамо и пратимо туђе искуство. Ту видимо и његову трајну друштвену важност – у развијању пажње, саосећања и способности да разумемо сложеност људских поступака. За нас је посебно значајно, што на фестивал долазимо с представама за одрасле и најмлађе. ‘’Дракон’ и ‘’Црвенкапа’’ омогућавају нам да покажемо различите могућности луткарства, али и озбиљност с којом приступамо публици генерално. Представа за дете захтева велику уметничку прецизност: у ритму, слици, музици, анимацији и начину на који се приповеда. Волели бисмо да обнова овог фестивала подстакне трајнију размену међу позориштима и да зрењанинска публика током целог Фестивала осети задовољство откривања различитих представа. Таква радозналост много значи за живот позоришта и након фестивалских дана.

Фото: Владимир Величковић