Од случајног сусрета до заносне љубави

РЕДИТЕЉ ВЛАДИМИР ЛАЗИЋ О ПРВОМ МЈУЗИКЛУ У ЗРЕЊАНИНСКОМ ТЕАТРУ И ИСКУСТВУ СА АНСАМБЛОМ

Пре две недеље на великој сцени НП „Тоша Јовановић” окупио се ансамбл који је почео да ради на новом остварењу, жанру досад невиђеном у зрењанинском театру. Ради се о мјузиклу „За тебе, љубави моја”, према причи Игора Бојовића „Легенда о позоришту”. Текст су написали Жељко Мијановић и Владимир Лазић, а текст сонгова Жељко Мијановић. Композитор је Мирослав Адемовић, кореографкиња Милица Церовић, сценограф Филип Јефтић, а координаторка и помоћница редитеља Сенка Петровић.

Редитељ је Владимир Лазић, аутор више од 120 позоришних остварења, између осталог и мјузикала „Цигани лете у небо” и „Мистер долар”, и добитник 20 награда за режију. Легенда о настанку зрењанинског позоришта биће основа мјузикла „За тебе, љубави моја”, а ова заносна љубавна прича јесте бечкеречки „Мулен Руж”, истиче редитељ Лазић.

Због чега Вас је привукла сторија о настанку нашег позоришта?

– Предлог је потекао из зрењанинског театра и још пре две године започели смо разговор око могуће сарадње. Постоји легенда да се неки богати трговац заљубио у путујућу пештанску глумицу и да јој је онда саградио позориште. Озбиљно смо кренули у посао, истраживали и дошли до онолико материјала, колико је могло да се пронађе из Архива, Музеја, Библиотеке и приватних извора, како бисмо предочили дух времена, као што се ради у озбиљним европским пројектима. У великим филмовима попут „Кабареа”, „Мулен Ружа” или „Чикага”, нико се не запита да ли се то баш тако догодило, битно је да се убоде дух времена, као што је у „Кабареу” зачетак фашизма. Наш задатак је да публици предочимо како је то могло да изгледа и да је заинтригирамо. Мјузикл има још једну функцију – да публици понуди, сем духовите, интересантне приче и жешћег заплета, и добру музику и кореографију, тако да је то четвороспрег.

Која је главна карактеристика тога времена?

– Све се дешавало у освит буржоаске револуције 1848. године, то је друштвени ангажман, а са друге стране је економска стварност, уз све оно што мучи мала места. Подаци не говоре да је Велики Бечкерек био нешто посебно, већ паланка, налик на стотине сличних. Ми смо се фокусирали на оно што мјузикл тражи – интимне, фаталне љубавне приче, велике ломове. Бавили смо се личним судбинама и тиме како заправо један случајни сусрет може да одигра важну улогу. Публика би требало да доживи личне судбине – није најважнији друштвени ангажман. После толико година рада на разним мјузиклима, проценио сам да је овде најбоље испричати једну жестоку причу, можда претерујемо, али то је бечкеречки „Мулен Руж”.

Ово је први мјузикл нашег Позоришта, колико је то изазов за Вас као редитеља, али и за глумце?

– Када човек први пут дође негде, све мора да крене од нуле. У питању је приљежна екипа и свака проба је ново откриће. Гледајући једни друге, глумци су просто запањени шта су све успели, а тек је прошло две недеље проба. То иде као школа плеса, морају прво да савладају један, па десет корака и тек онда улазимо у кореографију. Сусретао сам се са таквим ансамблима, ништа ми није чудно. Овде су сви вредни, јако је добра атмосфера, врло су задовољни и музиком, али да не кобим…

Да ли је ово Ваш први ангажман овде?

– Не, радио сам пре петнаестак година драму „Црна рупа” Горана Стефановског, али је то био други ансамбл. Сада има пуно младих људи, са већином нисам сарађивао. Зрењанински театар знам, стицајем околности гледао сам га некад у Београду. Била је то врхунска изведба, „Ревизор” у Жигоновој режији, изузетна представа и драмски ансамбл.

НАГРАДЕ И ФЕСТИВАЛИ

– Имали смо неколико нових остварења – премијеру луткарске представе „Весела кућа”, затим премијеру мелодраме „Трамвај звани жеља” и комедије „Немам да платим и нећу да платим”. Планирали смо још једну, али смо је одложили због реконструкције фоајеа у новембру, када смо прекинули сезону. Било нам је битно да се спаси зграда која је била у лошем стању. Крајем јануара наставили смо сезону. У међувремену смо добили домаћинство за Сусрет професионалних позоришта лутака Србије и Фестивал професионалних позоришта Војводине. Оба су била јако добро организована, уз сјајне представе, позориште је било пуно, тако да смо били у жижи интересовања. Од јануара до данас, учествовали смо на три фестивала и освојили укупно 10 награда – рекао је директор Позоришта Иван Француски, додавши да ће наредна сезона почети мјузиклом који би требало да буде урађен до 15. октобра.

  1. 6. 2018. Лист Зрењанин М. МАРИЧИЋ