Представа „Херој нације“, Никшићког позоришта, по тексту Ивана М.Лалића, у режији и адаптацији Милана Нешковића, биће изведена на Великој сцени Народног позоришта Ужице 22. јануара у 20 часова.
Адаптација и режија
МИЛАН НЕШКОВИЋ
Сценографија
ВЕСНА СУШИЋ
Костимографија
МАРГАРЕТА ШОБОТ
Ауторска музика
АУТОГЕНИ ТРЕНИНГ
АЗИЛАНТИ
Улоге
Будимир Станишић
ВЛАДАН ГАЈОВИЋ
Десанка Станишић
БИЉАНА КЕСКЕНОВИЋ
Љубомир Станишић
СТЕВАН ВУКОВИЋ
Новинарка
МАЈА СТОЈАНОВИЋ
Погребник
ЉУБОМИР БАНДОВИЋ/НИКОЛА ВАСИЉЕВИЋ
Помоћник погребника
ЂОКО МЕШТЕР
„Херојнације“ је посвоме имену драма управо нашега доба, или је боље рећи нашег тренутка. У нашем времену сви желе ласкаву титулу хероја, а поготову та жеља добија на значају крозименације.Иза тог имена ће се сакрити онај који је вјештачки успоставио сукоб из кога се рађа драма, али не кроз живи живот, већ кроз оно што се зове медиј. А то име је одавно престало да буде спона између свијета оних који говоре и оних који слушају. Сада је то свијетоних који режирају и намећу, оних који владају посваку цијену, чак и по цијену сопствене карикатурализације и самодеструкције.У том наметању и владању се разара заједница, а појединац остаје суочен са промашајем сваког друштвеног ангажовања и питањем има ли смисла бити дио такве заједнице, али и са надом да се личност спасава кроз спознају бесмисла и кроз жртву за другога. Највеће богатство овог текста јесте у томе што се човјек отрже од бесмисла са побЈедничком жељом и љубављу према животу и према лижњима. Лубављу коју ни смрт не прекида.
Умјетнички директор Никшићког позоришта Јанко Јелић
Позоришни комад „Херој нације“ има чудну судбину. Написан пре двадесетак година, сваким даном, месецом и годином ненадано постаје све млађи и актуелнији. Верујем да је његова свежина у директној вези са растућом свеопштом информационом агресијом која директно прети да избришем алу, танку линију између наших живота и виртуелних истина коју нам пласирају медији. Као да не заустављамо идемо ка ситуациији у којој је границаизмеђу ОФФиОНЛИНЕ живота више не постоји. Сви ћемо на крају постати глумци у глобалном реалитију.
„Херој нације“ није само комедијаа псурда, он је пре свега породична драма, где генерацијске разлике генеришу и заплет и расплет – и тужан и упозоравајући крај. Уверен сам да ће ова, успешносавладанажанровскадихотомија у доброј мери одредити успех представе. Познајућиауторскирукопис МиланаНешковића, несумњамданасочекујекомплексна и изазовна позоришна рукотворина којој се унапред веома радујем.
Захваљујем се управи Никшићког позоришта, глумачком ансамблу и комплетној ауторској екипи на челу са Миланом Нешковићем, на указаном поверењу.
Писац Иван М. Лалић
Иван М. Лалић је рођен у Београду 1965. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду,одсјек драматургија. Аутор је великог броја награђиваних позоришних комада и телевизијскихостварења. Његови комади су извођени на многим сценама у земљи и региону. Пуританскакомедија, У пламену страсти, Цуба либре, Херој нације, Љубав у Савамали и Поданик су његовенајпознатије позоришне драме. За комад У пламену страсти је добио Награду „БраниславНушић“ за најбољи комедиографски текст. За комаде Херој нације и Љубав у Савамали двострукије добитник Награде за најбољи комедиографски текст на Фестивалу комедије у Јагодини. Био јеуправник Српског народног позоришта у Новом Саду, директор Стеријиног позорија, предсједникУправног одбора Фестивала Еxит и суоснивач је компаније Цинема Цитy. Живи и ради у Београду.
Ма колико пута да је изговорено, не може се избећи јер јеистинито: као што је ћелија основна јединица грађе сваког живог организма, тако је породица одувек била основна ћелијад руштва. Огњиште је део породичног простора намењен за ложење ватре, око које би се породица окупљала у циљу зближавања.Временом, појам огњишта постаје један од најважнијих симбола у раној људској култури, којим се показује и чува идентитет, као и постојање заједнице уопште.
Огњиште модерног доба је телевизор. Сав намештај нам је усмерен према њему.Више од полаве ка окупљамо се око њега и утврђујемо идентитет своје породице кроз једносмерну комуникацију са тим магичним екраном.Међутим, шта седогађа када комуникација постане двосмерна? Да ли је могуће да огњиште постане узрок распада једне породице?
Преплављени медијима и друштвеним мрежама, све се више отуђујемо и постајемо друштво без емпатије. Реч друштво је постала далека и велика. Од друштва смо се одродили, остала је још породица.Она је уточиште од свега штонам се догађа или штонам се сервира. Ту проналазимо утеху, љубав и загрљај, ту се не стидимосопствених суза.
Када чланови породице изгубе емпатију једни према другима, да ли је то коначан крај друштва или самоће која нас чини живим организмом?
Редитељ Милан Нешковић
Милан Нешковић, рођен у Ваљеву 1985.године. Дипломирао је позоришну режију на Факултету драмских уметности у Бограду, у класи проф.Николе Јевтића и проф. Алисе Стојановић. И сам се бави педагошким радом као ванредни професор на Академији уметности у Београду. Вишеструко је награђиван за досадашњи позоришни, и не само позоришнирад, јер је већ више од деценије активан на разним пољима културе у региону.Ово му је тек прва режија у Никшићком позоришту.
Продуцент
МИЛИЦА БУРИЋ
Организатор
ВЕЛИЗАР КАСАЛИЦА
Инспицијент
РАНКА ПОПОВИЋ
Суфлер
РАДМИЛА МИЈУШКОВИЋ
Свјетло
ВУК БУЛАЈИЋ
Тон
МАРКО ВУЈАЧИЋ
Видео
ЗОРАН ВУКОТИЋ И ИВАН ЗИРОЈЕВИЋ
Шминка/фризура
ЛИДИЈА РАДОВИЋ И ДАНИЈЕЛА СТАМАТОВИЋ
Гардероба
СИЛВА ГОЈКОВИЋ И СЛАВИЦА КРИВОКАПИЋ
Реквизита
ЂОКО МЕШТЕР
Сценски радници
СРЂАН ЈАНИЧИЋ И РАДОИЦА РОНЧЕВИЋ
Директор
РАДИНКО КРУЛАНОВИЋ
Умјетнички директор
ЈАНКО ЈЕЛИЋ
Шеф сектора за техничко-сценску продукцију
ВЕЉКО ДЕНДИЋ
Шеф маркетинга
ТАЊА ПЕРИШИЋ
Шеф рачуноводства
АНА ВИШЊИЋ
Фотографија
ДУШКО МИЉАНИЋ
Графички дизајн
ВЕСНА СУШИЋ
