Karte po  ceni od 300 din za dramske i redovnoj ceni od 150 din za lutkarske predstave mogu se kupiti na biletarnici Narodnog pozorišta »Toša Jovanović« radnim danima i subotom od 10h do 12h i od 18h do 20h, ili poručiti putem telefona 560-141, 561-135 i 560-136 (biletarnica). Đaci, studenti i penzioneri imaju redovan popust za naše predstave – cena karte sa popustom je 200 din.Za organizovano gledanje predstava cena karte je 200 din.
Karte za predstave možete rezervisati i preko fejsbuk stranice: 
www.facebook.com/narodnopozoriste.tosajovanovic radnim danima od 9h do 14h

Pozorište zadržava pravo izmene repertoara.


REPERTOAR

SUBOTA, 16. 6. U 10h

SUBOTA, 16. 6. U 20h


AKTUELNO

28. 6. 2018.
REDITELJ VLADIMIR LAZIĆ O PRVOM MJUZIKLU U ZRENjANINSKOM TEATRU I ISKUSTVU SA ANSAMBLOM
28. 6. 2018. List Zrenjanin

Od slučajnog susreta do zanosne ljubavi

Pre dve nedelje na velikoj sceni NP „Toša Jovanović” okupio se ansambl koji je počeo da radi na novom ostvarenju, žanru dosad neviđenom u zrenjaninskom teatru. Radi se o mjuziklu „Za tebe, ljubavi moja”, prema priči Igora Bojovića „Legenda o pozorištu”. Tekst su napisali Željko Mijanović i Vladimir Lazić, a tekst songova Željko Mijanović. Kompozitor je Miroslav Ademović, koreografkinja Milica Cerović, scenograf Filip Jeftić, a koordinatorka i pomoćnica reditelja Senka Petrović.
Reditelj je Vladimir Lazić, autor više od 120 pozorišnih ostvarenja, između ostalog i mjuzikala „Cigani lete u nebo” i „Mister dolar”, i dobitnik 20 nagrada za režiju. Legenda o nastanku zrenjaninskog pozorišta biće osnova mjuzikla „Za tebe, ljubavi moja”, a ova zanosna ljubavna priča jeste bečkerečki „Mulen Ruž”, ističe reditelj Lazić.
Zbog čega Vas je privukla storija o nastanku našeg pozorišta?
– Predlog je potekao iz zrenjaninskog teatra i još pre dve godine započeli smo razgovor oko moguće saradnje. Postoji legenda da se neki bogati trgovac zaljubio u putujuću peštansku glumicu i da joj je onda sagradio pozorište. Ozbiljno smo krenuli u posao, istraživali i došli do onoliko materijala, koliko je moglo da se pronađe iz Arhiva, Muzeja, Biblioteke i privatnih izvora, kako bismo predočili duh vremena, kao što se radi u ozbiljnim evropskim projektima. U velikim filmovima poput „Kabarea”, „Mulen Ruža” ili „Čikaga”, niko se ne zapita da li se to baš tako dogodilo, bitno je da se ubode duh vremena, kao što je u „Kabareu” začetak fašizma. Naš zadatak je da publici predočimo kako je to moglo da izgleda i da je zaintrigiramo. Mjuzikl ima još jednu funkciju – da publici ponudi, sem duhovite, interesantne priče i žešćeg zapleta, i dobru muziku i koreografiju, tako da je to četvorospreg.
Koja je glavna karakteristika toga vremena?
– Sve se dešavalo u osvit buržoaske revolucije 1848. godine, to je društveni angažman, a sa druge strane je ekonomska stvarnost, uz sve ono što muči mala mesta. Podaci ne govore da je Veliki Bečkerek bio nešto posebno, već palanka, nalik na stotine sličnih. Mi smo se fokusirali na ono što mjuzikl traži – intimne, fatalne ljubavne priče, velike lomove. Bavili smo se ličnim sudbinama i time kako zapravo jedan slučajni susret može da odigra važnu ulogu. Publika bi trebalo da doživi lične sudbine – nije najvažniji društveni angažman. Posle toliko godina rada na raznim mjuziklima, procenio sam da je ovde najbolje ispričati jednu žestoku priču, možda preterujemo, ali to je bečkerečki „Mulen Ruž”.
Ovo je prvi mjuzikl našeg Pozorišta, koliko je to izazov za Vas kao reditelja, ali i za glumce?
– Kada čovek prvi put dođe negde, sve mora da krene od nule. U pitanju je prilježna ekipa i svaka proba je novo otkriće. Gledajući jedni druge, glumci su prosto zapanjeni šta su sve uspeli, a tek je prošlo dve nedelje proba. To ide kao škola plesa, moraju prvo da savladaju jedan, pa deset koraka i tek onda ulazimo u koreografiju. Susretao sam se sa takvim ansamblima, ništa mi nije čudno. Ovde su svi vredni, jako je dobra atmosfera, vrlo su zadovoljni i muzikom, ali da ne kobim…
Da li je ovo Vaš prvi angažman ovde?
– Ne, radio sam pre petnaestak godina dramu „Crna rupa” Gorana Stefanovskog, ali je to bio drugi ansambl. Sada ima puno mladih ljudi, sa većinom nisam sarađivao. Zrenjaninski teatar znam, sticajem okolnosti gledao sam ga nekad u Beogradu. Bila je to vrhunska izvedba, „Revizor” u Žigonovoj režiji, izuzetna predstava i dramski ansambl.

  • NAGRADE I FESTIVALI
    – Imali smo nekoliko novih ostvarenja – premijeru lutkarske predstave „Vesela kuća”, zatim premijeru melodrame „Tramvaj zvani želja” i komedije „Nemam da platim i neću da platim”. Planirali smo još jednu, ali smo je odložili zbog rekonstrukcije foajea u novembru, kada smo prekinuli sezonu. Bilo nam je bitno da se spasi zgrada koja je bila u lošem stanju. Krajem januara nastavili smo sezonu. U međuvremenu smo dobili domaćinstvo za Susret profesionalnih pozorišta lutaka Srbije i Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine. Oba su bila jako dobro organizovana, uz sjajne predstave, pozorište je bilo puno, tako da smo bili u žiži interesovanja. Od januara do danas, učestvovali smo na tri festivala i osvojili ukupno 10 nagrada – rekao je direktor Pozorišta Ivan Francuski, dodavši da će naredna sezona početi mjuziklom koji bi trebalo da bude urađen do 15. oktobra.
M.MARIČIĆ
21. 5. 2018.

19.Međunarodni festival profesionalnih lutkarskih pozorišta za djecu „Lut Fest“  Istočno Sarajevo  „Poetika lutkarskog izraza“
od 13. do 18. maj, 2018. godine

Žiri ovogodišnjeg 19. Lut festa u sastavu prof. Bonjo Lungov, reditelj (Bugarska) - predsjednik ; Živomir Joković, reditelj, Srbija – član i Mladen Janković, profesor muzike, Republika Srpska – član jednoglasno je doneo odluku da se
Nagrada za najbolju kreaciju lutaka i scenografije
dodeli BLAGOVESTI VASILEVOJ za lutke u predstavi
„TRAPAVI ZMAJ“, Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“, Zrenjanin

Obrazloženje:
Scenografija sa elementima dječije igre, jednostavno osmišljena i u potpunosti funkcionalna. Lutke sa izuzetno karakterističnim osobinama i izrazom karaktera, dobrim estetskim riješenjem, uklopljene su u scenografiju.
15. 5. 2018.
​
Ponoćnom konferencijom za medije, saopštene su odluke o festivalskim nagradama 17. Festivala bosanskohercegovačke drame i autorskog teatra koji je ove godine trajao od 6. do 14. maja, čime je zvanično je zatvoren ovogodišnji festival.
Sanja Radišić je, uz Gordanu Boban, za ulogu Male u predstavi „Zrenjanin“, osvojila nagradu za najbolju glumicu.
Nagrada „Miodrag Žalica“ za najbolji izvedeni bosanskohercegovački dramski tekst je pripala Igoru Štiksu za dramski tekst „Zrenjanin, u produkciji Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina.
14. 5. 2018.
Poštovana publiko, 
nakon što smo dočekali dramce iz Zenice, odnosno Sarajeva, danas smo ispratili ansambl Lutkarske scene koji nastupa na XIX Lut festu sa predstavom "Trapavi zmaj".
Lut fest je međunarodni festival profesionalnih lutkarskih pozorišta koji se održava u Istočnom Sarajevu u Forum teatru.
Naš ansambl nastupa sutra, 15.5.2018.godine.
Poželimo im sreću!
30. 4. 2018
Završen 68. Festival PPV
Predstava“Zrenjanin“ Igora Štiksa, u režiji Borisa Liješevića i izvođenju NP “Toša Jovanović“ iz Zrenjanina je najbolji dramski komad na 68. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine, kulturnom događaju od izuzetnog regionalnog značaja čiji je generalni pokrovitelj bila kompanija GOMEX. Odluku je žiri u sastavu predsednik, teatrolog mr Miroslav Radonjić, glumica i rediteljka Dragana Varagić i novinarka Smiljka Seljin, doneo jednoglasno.
 
Specijalno priznanje i plaketa dodeljeni su direktoru kompanije GOMEX Goranu Kovačeviću za nesebičan doprinos realizaciji 68. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine. Zahvaljujući se na ukazanoj časti, Kovačević je istakao da će GOMEX uvek imati "sluha" za događaje čiji je organizator Narodno pozorište iz Zrenjanina i najavio podršku i naredne godine.
Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine traje bezmalo 7 decenija i takva refernca mogla bi da mapira vojvođansku teatarsku scenu na evropskoj mapi profesionanih pozorišnih susreta. Mnogo lakši uslovi i činjenica da je Zrenjanin, grad sa najstarijom pozorišnom tradicijom na Balkanu, čini taj banatski grad potencijalnim domaćinom festivala narednih 5 godina.
17. 4. 2018.
Potpisan Ugovor o donaciji
Gotovo decenijska saradnja Narodnog pozorišta "Toša Jovanović" i Kompanije "Gomex", potvrđena je još jednom. 
Naime, u multimedijalnoj sali Gradske uprave Grada Zrenjanina, potpisan je Ugovor o donaciji u vrednosti od pola miliona dinara. 
Sredstva koja Kompanija "Gomex" ovim Ugovorom donira Narodnom pozorištu, namenjena su organizovanju 68.Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine. 
Ispred Kompanije "Gomex" ugovor je potpisao g.Goran Kovačević, direktor.
Kovačević je, između ostalog, rekao da mu je želja da se festival vrati u Zrenjanin i da se redovno održava u našem gradu.
Uz Kompaniju "Gomex", Festival su podržali Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine i Grad Zrenjanin na čelu sa gradonačelnikom, Čedomirom Janjićem.  
10. 4. 2018.
"Zrenjanin"  na festivalima
Predstava „Zrenjanin“ u zvaničnoj selekciji XVII festivala bosanskohercegovačke drame i autorskog teatra Zenica 2018.

Ovogodišnji, XVII festival bosanskohercegovačke drame i autorskog teatra Zenica 2018. će biti održan od 7. do 15. maja pod sloganom „Ex Ponto: Gdje je moje mjesto?“. Selektor Festivala Nedžad Fejzić je u glavni takmičarski program uvrstio:
festivalsku premijeru predstave Bosanskog narodnog pozorišta Zenica „Ravna ploča“ Dragana Komadine, u režiji Lajle Kaikčije, i sledeće predstave: „Ničija zemlja“ Makedonskog narodnog pozorišta Skoplje, u režiji Aleksandra Morfova, a prema tekstu Danisa Tanovića i Aleksandra Morfova, predstava „Zrenjanin“ Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ Zrenjanin, u režiji Borisa Liješevića i prema tekstu Igora Štiksa, zatim predstava „Jedvanosimsoboakalomistobo“ autorice Nejre Babić i autora Aleša Kurta, u režiji Aleša Kurta, predstava „Knjiga mojih života“ u produkciji Kamernog teatra 55 Sarajevo, nastala prema tekstu Aleksandra Hemona i u režiji Sabrine Begović, predstava Narodnog pozorišta RS Banja Luka „Naši dani“, nastala u režiji Juga Radivojevića, a prema tekstu Željka Stjepanovića i na koncu, predstava „Neće biti smak svijeta“ u produkciji Narodnog pozorišta u Mostaru, autora i reditelja Adnana Lugonića.


Posle Zenice predstavu „Zrenjanin“ videće i sarajevska publika 12. maja na sceni pozorišta SARTR

Predstava „Zrenjanin“ je i u selekciji TESZT
EUROREGIONAL THEATRE FESTIVAL TIMIŞOARA
Na ovom međunarodnom festivalu u konkurenciji sa predstavama iz Evrope našla se naša predstava „Zrenjanin“ koju će festivalska publika u Temišvaru imati prilike da vidi 25. maja 2018. godine.

Na kraju,ali ne manje
važno je učešće predstave „Zrenjanin“ na
68. festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine,
u nedelju, 29. aprila. Ovaj najstariji pozorišni festival na prostoru bivše Jugoslavije se posle 7 godina vraća u zrenjaninsko pozorište na radost publike i samog pozorišta.

12. 3. 2018.
Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, najstariji pozorišni festival u regionu, održaće se ove godine 68. put. ponovo u Zrenjaninu; naravno, u Narodnom pozorištu “Toša Jovanović”.Festival će trajati od 23. do 29. aprila. Slogan za ovu godinu je “Glumci su se vratili, publiko”.
6. 3 2018.
LILIJANA IVANOVIĆ O NAJNOVIJOJ REŽIJI U ZRENjANINSKOM POZORIŠTU I USPEŠNOJ KARIJERI

„Tramvaj zvani želja”, Dramska scena Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”,
premijera: sreda, 7. mart, u 20 časova

Zašto baš sad i ovde „Tramvaj zvani želja”?
- U zrenjaninskom pozorištu radim posle mnogo godina. Nemojte me pitati zašto sam toliko dugo odsustvovala jer ne bih znala da odgovorim. Zato sam i odabrala da radim tekst koji je bio moja studentska ljubav. Tenesi Vilijems i Čehov su dramski pisci koje beskrajno cenim i rado radim, a „Tramvaj“ je psihološka drama sa elementima melodrame, žanr koji najviše volim i u kojem najbolje plivam. Autorski tim čine ljudi sa kojima sarađujem godinama.
Kažete da pozorište može bez svih, samo ne bez glumaca. Ali, ne i bez publike. Šta nam poručujete?
- Vidite, ja jako volim glumce, veoma cenim njihov posao i tvrdim da pozorište može bez svih nas, samo ne bez glumaca. Slažem se i sa tim da je publika veliki i značajan faktor u našem poslu. Daje nam vetar u leđa, aplaudira nam ili zviždi, sve zavisi od njene ocene našeg posla. Svi koji rade na predstavi strepe od ocena publike. Ne govore istinu oni koji govore drugačije.
Rediteljka ste koja je potpisala najviše predstava na dramskim i lutkarskim scenama u Srbiji i regionu. Koja vam je po redu ova najnovija, zrenjaninska?
- Ovo je 268 režija koju potpisujem. Naš kolega Dejan Penčić Poljanski, hroničar naših pozorišta, rekao mi je da niko, ni kod nas, ni u regionu, nije uradio više predstava. Mnogi me pitaju kako sam to uspela? Radoholiku kakav sam ja, to nije teško. Retko kad se dogodi da u pozorištu radim samo jednu predstavu, uvek ih bude dve-tri… Prošle godine sam, u jednom profesionalnom pozorištu, za 40 dana uradila 4 predstave. Radilo se kao na traci. Dolazila sam u pozorište u 11 sati, sedala u rediteljsku stolicu, a ekipe su se smenjivale jedna za drugom, sve do ponoći. Nije bilo lako, ali uspeli smo. I vredelo je. Eto, tako sam u svoju rediteljsku beležnicu uspela da upišem 268 režija. I naravo da sam ponosna na to.
Šta je sledeće?
- Desetak dana posle premijere „Tramvaja” putujem u Prijedor. Oni imaju veoma uspešno i jako dobro organizovano pozorište, sa relativno malim, ali akademski obrazovanim ansamblom. Radiću i sa njima dve predstave. Budući da tamo radim prvi put, učiniću sve da to bude profesionalno urađen posao. I nadam se dobrim predstavama.

izvod iz intervjua Branke Jajić objavljenog u listu Zrenjanin 2. marta 2018.
19. 2. 2018.

INTERVJU: IRENA TOT, GLUMICA I REDITELjKA
Povodom premijere komada „Vesela kuća”: tekst: Stevan Pešić, režija: Irena Tot, NP „Toša Jovanović” (14. mart 2018.)
„Vesela kuća“ je vaša najnovija režija. Lule Stanković, za koga ste uvek govorili da je genijalan reditelj, ovu predstavu je režirao 1987. godine. U čemu se kreativnosti razlikuju?

- Razlika između predstave čija je premijera bila 1987. godine i sadašnje je u jednom drugačijem rediteljskom iščitavanju Pešićevog teksta, koje neminovno nameće jedno potpuno drugačije vreme u kome danas živimo. Moja „Vesela kuća” je kućica lutkara. Mesto, gde se odrasli makar na kratko mogu vratiti u detinjstvo. Tu će, igrajući se, zaboraviti svoje brige i nezadovoljstva koje donosi ovaj stresan život. U našoj kućici je moguće i nemoguće! Ona nema zidove, vrata su joj otvorena za dobronamernike. Ko jednom zakorači u ovaj magičan svet, zaželi da igra nikada ne prestane!

Kada vas je Lule Stanković nagovorio da igrate dečaka, rekao je: Treba mi dečak koji nosi u srcu poeziju.

- Jedina uloga u koju nisam verovala da ću moći da je odigram bila je uloga dečaka u predstavi „Krilata krava”, u režiji Srboljuba Stankovića. Smatrala sam da treba da je igra muškarac, a ne žena. „Mala, treba mi dečak koji nosi u srcu poeziju, veruj mi možeš ti to!” – rekao je Lule, a ja sam mu verovala. Taj dečak je bio drugačiji, poseban. Bio je to moj dečak u koga su svi verovali. Tada sam shvatila da međusobno poverenje reditelj – glumac daje snagu da se sve prepreke tokom rada prebrode, a onda rezultati ne izostaju ni sa jedne strane.

Svakom svojom ulogom i režijom potvrđujete da lutka može da bude samo čovek koji igra. Šta je za Vas lutka?

- Glumac lutkar može da bude samo čovek koji je i pored odrastanja u duši sačuvao dete i radost igre. Lutka je za mene više od igre. Ona nije neživa stvar. Materijali od kojih je stvorena zrače nekom neobjašnjivom energijom. Tog trenutka kada se moje emocije preliju i isprepliću i sudare sa onom energijom koju lutka nosi nastaje jedan čudesan, mističan spoj lutke i mene. Ponekad nisam sigurna da li ja animiram lutku ili lutka mene.

A lutkarstvo?

- Lutkarstvo je svevremena umetnost. Moja „Vesela kuća”. Moj „kist” kojim slikam, izražavajući svoje misli, emocije svoj unutrašnji svet, jezikom koji je razumljiv svim ljudima na ovoj planeti!

Kolika je prednost dece koja odrastaju uz Lutkarsko pozorište, uz zaljubljenike pozorišta?

- Retko koji grad može da se pohvali da ima lutkarsko pozorište, čiji su glumci zaljubljenici svog posla, koji se bore za opstanak lutke u lutkarskom teatru. Srećna su i privilegovana deca koja odrastaju uz takvo pozorište koje je njihova nasušna potreba. Poistovećujući se sa likovima, oslobađaju se svojih strahova. Razvijaju maštu, likovnost, govor, uče da razaznaju dobro i zlo i još mnogo lepih i korisnih stvari. A sve to će u mnogome uticati na njihovo odrastanje.

U Srbiji nema škole za lutkare, ali je Zrenjaninska škola lutkarstva prepoznatljiva širom bivše Jugoslavije, pa i Evrope, s obzirom i na prestižne nagrade koje ste osvajali!

- Škola u zrenjaninskom Pozorištu, odnosno Studio, iznedrila je sadašnju generaciju lutkara koji već godinama uspešno rade i bore se za opstanak. A šta posle? Bez školovanih kadrova, nažalost, ne vidim neku svetlu budućnost za lutkarstvo. - Mi moramo imati glumce, reditelje, dramaturge za ovu umetnost u našoj zemlji na našim fakultetima ako želimo da imamo naše lutkarstvo, a ne loše kopije inostranih. Sve naše inicijative, elaborati, predlozi, ne nailaze na razumevanje ve ih dočeka – odbijanje. Neshvatljivo! Toliko o tome „sve za decu”.

Pokazali ste bezbroj puta da svaka stvar može da se oživi…

- Velika je sreća što je u našem Pozorištu radio i stvarao jedan Tihomir Mačković, koji nije bio samo sjajan glumac - lutkar, nego i odličan kreator i majstor izrade lutaka. Pored njega je stasao i današnji majstor Tibor Farago čije vešte ruke već dugo godina stvaraju lutke za naše pozorište. Tako sam i kao glumac i kao reditelj uvek bila u mogućnosti da ispratim ceo proces rađanja mojih lutaka i da ih u tehničkom smislu prilagodim svojim animatorskim mogućnostima i potrebama. Ovakvi majstori izrade lutaka su prava dragocenost za svako pozorište!

Sećam se kada smo u Kotoru, 1994. godine, čekali do pola tri ujutro u Kafani „Kod Šešelja” da žiri proglasi pobednike Jugoslovenskog dječjeg pozorišnog festivala. Pobedila je „Mala Ruža”...

- Da, Kotor! Na tom Festivalu su mogle učestvovati samo najbolje predstave iz cele Jugoslasvije, koje su prethodno prošle jaku selekciju. Naše lutkarsko pozorište je sve do raspada bivše Juge, svake godine selektovano na ovaj prestižni festival. Sa Jugoslovenskog festivala pozorišta za decu ponela sam na moje veliko zadovoljstvo tri nagrade. Nagrada za najbolju žensku ulogu u predstavi „Mala Ruža”, 1994. godine, za najbolju režiju predstave „Mala princeza”, 1999. godine, kada je ova predstava proglašena za najbolju na Festivalu, a Danilo Mihnjevič dobio nagradu za najbolju mušku ulogu. Nagradu za maštovitu i poetsku scensku metaforu – za režiju predstave „Carevo novo odelo u zemlji čuda”, osvojili smo 2003. godine.

Kažete da je najveća nagrada što se vaše predstave i dalje gledaju?

- Da. Nagrade prijaju, stvaraju osećaj da to što radiš, radiš dobro. Ali ako moje predstave ne pregazi vreme i ako one dugo opstaju, na radost dece i odraslih, to je prava nagrada za svakog reditelja.

Branka Jajić

20. 10. 2017.
Intervju: Sanja Radišić, ovogodišnja dobitnica priznanja NP "Toša Jovanović"
Iskustva otkrivanja duše
Obeležavajući svoj dan koncertom filmske muzike u izvođenju grupe Trio Kazablanka (13. oktobar), zrenjaninsko pozorište proslavilo je 71. rođendan profesionalnog rada (15. oktobar). Kao i na svakoj pozorišnoj godišnjici sumirane su predstave i festivalski uspesi koji su obeležili prethodnu sezonu, ali je ukratko predočen i budući angažman Dramske i Lutkarske scene. Pored toga, na Dan pozorišta, zrenjaninski teatar već desetak godina dodeljuje priznanje dramskim stvaraocima koji su se svojim radom i ostvarenjima istakli u proteklom periodu. Ovogodišnje priznanje, prema jednoglasnom mišljenju zaposlenih i glumaca, kao i na osnovu reakcije publike i pozorišne kritike, pripalo je Sanji Radišić, glumici Dramske scene.
12. 10. 2017.

Uoči Dana zrenjaninskog pozorišta:
nova sezona na Dramskoj sceni
Pozorište solidarnosti i utehe

Približavajući se Danu pozorišta (15. oktobar), Drama Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” koncipirala je repertoar u novoj sezoni postavljanjem poznatih komada koji aktuelizuju probleme običnog čoveka datih u stanju društvene hipokrizije, socijalnih previranja, ali i neizvesne budućnosti jednog društva koje se još uvek bori sa zaostavštinom tragičnih degađaja iz bliske prošlosti.
Nova predstava na Drami NP „Toša Jovanović”
TEATAR U BORBI ZA RADNIČKA PRAVA
premijera: 25. maj

Razgovor sa rediteljem Borisom Liješevićem povodom rada na novoj predstavi (Zrenjanin, autor Igor Štiks) na Drami Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”, koja za temu ima radničko udruživanje u borbi za radnička prava u društvu razorene privrede i pljačkaške privatizacije, ali koja ujedno aktuelizuje i teme ksenofobije i transfobije u vremenu narastajuće netrpeljivosti i narušenosti ljudskog dostojanstva.

razgovor vodi Ivan Trifunjagić
Intervju: Igor Štiks

POBUNA ILI ŠTA ZNAČI BITI U BORBI

- Ovde je ključan pojam transgresije (prestupa, prekoračenja), koji sa sobom donosi pobuna. Ali ono što je značajno u kontekstu ove dramske priče jeste da nema kraja toj pobuni, da se ne možemo vratiti na ishodišne pozicije! Jer postoji tačka, i na ličnom i na kolektivnom planu, posle koje, ukoliko je se pređe, nema više povratka - kaže Igor Štiks, autor komada Zrenjanin (režija: Boris Liješević) koji je svoje premijerno izvođenje imao 25. maja na Drami Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” iz Zrenjanina

Ivan Trifunjagić

Kako se došlo do ideje da se radi ovakva predstava?

- Do ideje je došlo za vreme razgovora na Filozofskom teatru u Narodnom pozorištu u Beogradu između Tarika Alija i Srećka Horvata, kada mi je Boris rekao da je pozvan u Zrenjanin da napravi predstavu. Ona tada još nije imala definiranu temu, pa me je Boris pitao šta mislim o tome s obzirom na to da sam pratio radničke borbe na prostorima nekadašnje Jugoslavije.