Krležina „LEDA“: Veče dobre glume i elegantne režije
Posle mnogo godina, čak više decenija, Krležin osobeni svet - groteskan, pohlepan, neurotičan ali i tragičan, “iskrcao se” na zrenjaninsku scenu.
Nekako u isto vreme kada je u Beogradu premijerno prikazan Kovačevićev komad o rođendanu gospodina Nušića! Slučajnost? Rekao bih – ne, jer su ova trojica velika pozorišna maga ukršteni u vremenu i prostoru. Po jedinstvu suprotnosti! Pokušajte da zamislite namrštenog Nušića koji kopa po mentalnim devijacijama svojih junaka i junakinja, ili Krležu bez podsmeha i sarkazma u njegovoj “komediji jedne karnevalske noći”, u tom osobenom vodvilju, i konačno zar u Kovačevićevim “ Maratoncima” nema dovoljno krležijanske analize ljudske patologije i latentnog nasilja, odnosno nušićevske zaigranosti i tipološke menažerije? Uz mnogo podsmeha, smeha i ironične mudrosti. Sve su to pisci čiji smeh opominje.
Ipak, danas govorim o “Ledi” koja je odigrana u Zrenjaninu. Priznajem da sa sam se pitao, zašto baš ona, kada ima Krležinih složenijih i gromoglasnijih drama. I, da li ćemo mi, ovdašnji, umeti sa Krležom? Premda je to, kod nas u Srbiji, postalo pomalo i pitanje kulturološke (političke?) korektnosti. A umeli smo – zahvaljući malo dopunjenom ansamblu, i rediteljki Slađani Kilibardi. Imam utisak da je i publika, ona premijerna, razumela razlog za ovo izvođenje. Da je osim respekta za velikog pisca, dobro shvatila svu katarzičnost egzistencijalne dramatičnosti i tragičnosti, koja se krije iza privida karnevalske noći i dvolične hipokrizije, navodne, više klase, onog i ovog vremena.
U prethodnom, davnom izvođenju, predstava po Krleži zvala se „U Agoniji“, dok je u „ Ledi“ Slađana Kilibarda to društveno i psihološko stanje, agoniju i samo malo ekstaze, transponovala u elegantnu, kontrolisanu, suptilnim pozorišnim sredstvima označenu melodramu, koja logično sledi kao ovovremeni derivat Krležine sage o inim Glembajevima. Zanimljivo je da melodrame, u ovoj predstavi, nema u prikazu situacija, pogotovo ne u glumi – melodrama se otkriva u samoj dramskoj strukturi. Rediteljka zapravo tu bolećivost i krhkost otkriva u Krležinim naizgled opskurnim heroinama. Nešto slično Kilibardi, učino je, sad već dosta davno, Dejan Mijač sa Nušićevim tekstom „ Pučina“, ali je on tom prilikom insistirao na poigravanju sa patetikom i falš emocijama junaka, dok Slađana Kilibarda, čita Ledu“ kao paradigmu složenih i skrivenih psiholoških zamki i proneverenih života.
Režija i dramaturgija, odnosno teatarski rad Kilibarde i dramaturga Slobodana Obradovića, zasnivali su se na velikom poverenju u Krležinu snagu, tako da su odoleli pomodnoj potrebi aktuelizovanja ili političkog učitavanja. To što presek hrvatskog društva iz tridestih godina devetnaestog veka neodoljivo asocira na današnjicu ovih balkanoidnih prostora, samo za sebe govori o snazi Krležine anticipacije, ali još više o socio-kulturološkoj inertnosti ovdašnjih okolnosti. Rediteljka je, i dramaturg, samo malo pročistila linije prohodnosti teksta, i ubrzala distribucuju motiva, iako je moglo još da se poradi na tome, i opsenar Vitez Oliver Urban, slikar i neurastenik Aurel, uglednice, preljubnice i pokajnice Melita i Klara, odosno tajkun Klanfar, uz uzgrednu, iako naslovnu Fani/Ledu, socijalno i seksualno iskorišćenu, mogli su da zaplešu, u punom sjaju i parfimisanom smradu, u današnjoj igri tranzicionih maski.
Rediteljka je vodila predstavu pedantno, precizno, čisto. Imala je viziju ali pre svega – stil. Ovu sam režiju nazvao elegantnom i pod tim podrazumevao moderno osećanje klasike, stilsko jedinstvo i doslednost u rešavanju kako celine tako i dramskih detalja. Ova „ Leda“ nije bila prevratna, iako Kilibarda inistira više na psihologiji i emociji, a manje na društvenim i političkim kontekstima. Ona nije ni eksperimentalna već – dobra. Modernizovana dovoljno da nema komunikacionih šumova, a istovremeno klasična u svojoj teatarskoj dikciji.
Glumci su ovog puta dočekali pisca koji misli o njima. I rediteljku koja će im pomoći da se dobro osećaju u svojim ulogama. Na svoj način, u okvirima koje likovi dopuštaju, i skoro na gornjoj granici onoga što im trenutni format određuje, odigrali su Krležine antijunake i pokolebane heroine. Kompleksan lik Viteza Olivera Urbana, tog promišljenog ali i umišljenog šarlatana, prevaranta ali i socijalno-emotivnog brodolomnika, Daniel Kovačević igra kao podmlađenu i savremenu verziju ovog karaktera, kakvih je današnje vreme prepuno. Lakoća spletkarenja, laganja, foliranja i dobar dinamički opseg obezbeđuju liku i glumcu da ispuni prostor koji mu pisac namenjuje. Psiho-fizička transparentnost oslobađa Kovačevića izvesne teatralnosti, koju su imali neki prethodni tumači ovog Krležinog negativca. Za razliku od njega, Branislav Jerković pribegava znatno više persiflaži, samoironiji i snazi gesta i afekta, u tumačenju Aurela, koji jeste netalentovani slikar, dobro umrežen u sloj i soj, neveran i površan, ali i tragičan i nestabilan. Jerkovićeva rola je bila vrlo efektna, ubedljiva i ekspresivna. Kombinujući fizičku pokretljivost i verbalnu hitrost , nametao je i psihilošku dinamiku ovom komadu, u kome se inače mnogo priča i opisuje.
Melitu, drugu damu, pa ma šta to danas značilo, Edit Tot donosi kao površno, razmažemo i nestabilno stvorenje. Dobra kontrola pokreta, gestova i glasa, dopuštaju joj da svu flustraciju i nagoveštaje neuroze lika scenski adekvatno ispolji. Scene sa Klamfarom, prepune socijalne i emotivne napetosti i netrpeljivosti, odigrala je s merom i mikro-gestovima, izbegavši patetiku ili naturalizam. Sanja Radišić Subotić, kao Klara, nastavlja svoje glumačko izrastanje. U liku koji nosi u sebi mnogobrojne komplekse, od socijalnih do emotivnih, ona ispunjava scenski prostor potisnutom ljudskošću. Ta krležijanska psihološko-socijalna metastabilnost, koja savršeno korespondira sa našim vremenom, u tumačenju ove glumice bila je jedna od izraženih vrednosti ovog izvođenja. Mirko Pantelić, sirovog, prostog ali uspešnog skorojevića Klanfara, igra po modelu današnjih „poslovnih ljudi“, zadržavajući ipak dovoljan broj koordinata sa izvornim dramskim likom, odnosno epohom koja ga je iznedrila. Jelena Kesić je ulogu sluškinje Fani, nesvesne da je i istovremeno surogat Lede i predmet požude, odigrala dovoljno potuljeno, naivno i puteno.
Marija Jeftić je scenografiju postavila kao koncept modernog i svevremenog. Jednostavna u linijama, bila je voluminozna na način da predstavi omogući istovremenost zagušljivost i beskraj. Tonski usklađena sa vremenima kada je stil bio više od života. Kostimi Tatjane Radišić bili su lagano stilizovani i skoro savremeni. Dovoljno da naznače ukus zbivanja. Izbor muzike i njen dizajn – kreativni. Ovde bih istakao i poseban dar za scensko pevanje Sanje Radišić Subotič, kao i muzikalnost Edit Tot.
Krležina “ Leda” u režiji Slađane Kilibarde, na zrenjaninskoj sceni, posle uspešnog “ Don Žuana”, još jedan je dokaz da u provinciji ne mora sve da bude provincijalno. Nušić, Kovačević i Krleža, sa početka priče, mogu u Zrenjaninu sasvim dobro da se osećaju.
Zoran Slavić, književnik i publicista
Posle mnogo godina, čak više decenija, Krležin osobeni svet - groteskan, pohlepan, neurotičan ali i tragičan, “iskrcao se” na zrenjaninsku scenu.
Nekako u isto vreme kada je u Beogradu premijerno prikazan Kovačevićev komad o rođendanu gospodina Nušića! Slučajnost? Rekao bih – ne, jer su ova trojica velika pozorišna maga ukršteni u vremenu i prostoru. Po jedinstvu suprotnosti! Pokušajte da zamislite namrštenog Nušića koji kopa po mentalnim devijacijama svojih junaka i junakinja, ili Krležu bez podsmeha i sarkazma u njegovoj “komediji jedne karnevalske noći”, u tom osobenom vodvilju, i konačno zar u Kovačevićevim “ Maratoncima” nema dovoljno krležijanske analize ljudske patologije i latentnog nasilja, odnosno nušićevske zaigranosti i tipološke menažerije? Uz mnogo podsmeha, smeha i ironične mudrosti. Sve su to pisci čiji smeh opominje.
Ipak, danas govorim o “Ledi” koja je odigrana u Zrenjaninu. Priznajem da sa sam se pitao, zašto baš ona, kada ima Krležinih složenijih i gromoglasnijih drama. I, da li ćemo mi, ovdašnji, umeti sa Krležom? Premda je to, kod nas u Srbiji, postalo pomalo i pitanje kulturološke (političke?) korektnosti. A umeli smo – zahvaljući malo dopunjenom ansamblu, i rediteljki Slađani Kilibardi. Imam utisak da je i publika, ona premijerna, razumela razlog za ovo izvođenje. Da je osim respekta za velikog pisca, dobro shvatila svu katarzičnost egzistencijalne dramatičnosti i tragičnosti, koja se krije iza privida karnevalske noći i dvolične hipokrizije, navodne, više klase, onog i ovog vremena.
U prethodnom, davnom izvođenju, predstava po Krleži zvala se „U Agoniji“, dok je u „ Ledi“ Slađana Kilibarda to društveno i psihološko stanje, agoniju i samo malo ekstaze, transponovala u elegantnu, kontrolisanu, suptilnim pozorišnim sredstvima označenu melodramu, koja logično sledi kao ovovremeni derivat Krležine sage o inim Glembajevima. Zanimljivo je da melodrame, u ovoj predstavi, nema u prikazu situacija, pogotovo ne u glumi – melodrama se otkriva u samoj dramskoj strukturi. Rediteljka zapravo tu bolećivost i krhkost otkriva u Krležinim naizgled opskurnim heroinama. Nešto slično Kilibardi, učino je, sad već dosta davno, Dejan Mijač sa Nušićevim tekstom „ Pučina“, ali je on tom prilikom insistirao na poigravanju sa patetikom i falš emocijama junaka, dok Slađana Kilibarda, čita Ledu“ kao paradigmu složenih i skrivenih psiholoških zamki i proneverenih života.
Režija i dramaturgija, odnosno teatarski rad Kilibarde i dramaturga Slobodana Obradovića, zasnivali su se na velikom poverenju u Krležinu snagu, tako da su odoleli pomodnoj potrebi aktuelizovanja ili političkog učitavanja. To što presek hrvatskog društva iz tridestih godina devetnaestog veka neodoljivo asocira na današnjicu ovih balkanoidnih prostora, samo za sebe govori o snazi Krležine anticipacije, ali još više o socio-kulturološkoj inertnosti ovdašnjih okolnosti. Rediteljka je, i dramaturg, samo malo pročistila linije prohodnosti teksta, i ubrzala distribucuju motiva, iako je moglo još da se poradi na tome, i opsenar Vitez Oliver Urban, slikar i neurastenik Aurel, uglednice, preljubnice i pokajnice Melita i Klara, odosno tajkun Klanfar, uz uzgrednu, iako naslovnu Fani/Ledu, socijalno i seksualno iskorišćenu, mogli su da zaplešu, u punom sjaju i parfimisanom smradu, u današnjoj igri tranzicionih maski.
Rediteljka je vodila predstavu pedantno, precizno, čisto. Imala je viziju ali pre svega – stil. Ovu sam režiju nazvao elegantnom i pod tim podrazumevao moderno osećanje klasike, stilsko jedinstvo i doslednost u rešavanju kako celine tako i dramskih detalja. Ova „ Leda“ nije bila prevratna, iako Kilibarda inistira više na psihologiji i emociji, a manje na društvenim i političkim kontekstima. Ona nije ni eksperimentalna već – dobra. Modernizovana dovoljno da nema komunikacionih šumova, a istovremeno klasična u svojoj teatarskoj dikciji.
Glumci su ovog puta dočekali pisca koji misli o njima. I rediteljku koja će im pomoći da se dobro osećaju u svojim ulogama. Na svoj način, u okvirima koje likovi dopuštaju, i skoro na gornjoj granici onoga što im trenutni format određuje, odigrali su Krležine antijunake i pokolebane heroine. Kompleksan lik Viteza Olivera Urbana, tog promišljenog ali i umišljenog šarlatana, prevaranta ali i socijalno-emotivnog brodolomnika, Daniel Kovačević igra kao podmlađenu i savremenu verziju ovog karaktera, kakvih je današnje vreme prepuno. Lakoća spletkarenja, laganja, foliranja i dobar dinamički opseg obezbeđuju liku i glumcu da ispuni prostor koji mu pisac namenjuje. Psiho-fizička transparentnost oslobađa Kovačevića izvesne teatralnosti, koju su imali neki prethodni tumači ovog Krležinog negativca. Za razliku od njega, Branislav Jerković pribegava znatno više persiflaži, samoironiji i snazi gesta i afekta, u tumačenju Aurela, koji jeste netalentovani slikar, dobro umrežen u sloj i soj, neveran i površan, ali i tragičan i nestabilan. Jerkovićeva rola je bila vrlo efektna, ubedljiva i ekspresivna. Kombinujući fizičku pokretljivost i verbalnu hitrost , nametao je i psihilošku dinamiku ovom komadu, u kome se inače mnogo priča i opisuje.
Melitu, drugu damu, pa ma šta to danas značilo, Edit Tot donosi kao površno, razmažemo i nestabilno stvorenje. Dobra kontrola pokreta, gestova i glasa, dopuštaju joj da svu flustraciju i nagoveštaje neuroze lika scenski adekvatno ispolji. Scene sa Klamfarom, prepune socijalne i emotivne napetosti i netrpeljivosti, odigrala je s merom i mikro-gestovima, izbegavši patetiku ili naturalizam. Sanja Radišić Subotić, kao Klara, nastavlja svoje glumačko izrastanje. U liku koji nosi u sebi mnogobrojne komplekse, od socijalnih do emotivnih, ona ispunjava scenski prostor potisnutom ljudskošću. Ta krležijanska psihološko-socijalna metastabilnost, koja savršeno korespondira sa našim vremenom, u tumačenju ove glumice bila je jedna od izraženih vrednosti ovog izvođenja. Mirko Pantelić, sirovog, prostog ali uspešnog skorojevića Klanfara, igra po modelu današnjih „poslovnih ljudi“, zadržavajući ipak dovoljan broj koordinata sa izvornim dramskim likom, odnosno epohom koja ga je iznedrila. Jelena Kesić je ulogu sluškinje Fani, nesvesne da je i istovremeno surogat Lede i predmet požude, odigrala dovoljno potuljeno, naivno i puteno.
Marija Jeftić je scenografiju postavila kao koncept modernog i svevremenog. Jednostavna u linijama, bila je voluminozna na način da predstavi omogući istovremenost zagušljivost i beskraj. Tonski usklađena sa vremenima kada je stil bio više od života. Kostimi Tatjane Radišić bili su lagano stilizovani i skoro savremeni. Dovoljno da naznače ukus zbivanja. Izbor muzike i njen dizajn – kreativni. Ovde bih istakao i poseban dar za scensko pevanje Sanje Radišić Subotič, kao i muzikalnost Edit Tot.
Krležina “ Leda” u režiji Slađane Kilibarde, na zrenjaninskoj sceni, posle uspešnog “ Don Žuana”, još jedan je dokaz da u provinciji ne mora sve da bude provincijalno. Nušić, Kovačević i Krleža, sa početka priče, mogu u Zrenjaninu sasvim dobro da se osećaju.
Zoran Slavić, književnik i publicista
REPERTOAR
UTORAK, 22. 4. U 20h
GOSTOVANJE:
Art klinika u saradnji sa Akademijom umetnosti Novi Sad Đorđe Lebović i Aleksandar Obrenović NEBESKI ODRED režija: Mia Knežević Dramska scena SREDA, 23. 4. U 20h
Tena Štivičić
NE MO´Š POBEĆ´ OD NEDELJE režija: Slađana Kilibarda Scena "Todor Manojlović ČETVRTAK, 24. 4. U 20h
Miroslav Krleža
LEDA režija: Slađana Kilibarda Dramska scena PETAK, 25. 4. U 20h
Kulturni centar Paraćin
pozorište Paraćin GOSTOVANJE Ivo Brešan HAMLET U SELU MRDUŠA DONJA režija: Nenad Gvozdenović Dramska scena SUBOTA, 26. 4. U 10h
Igor Bojović
CRVENKAPA režija: Biljana Vujović Lutkarska scena SUBOTA, 26. 4. U 20h
Evald Flisar
SUTRA ĆE BITI BOLJE? režija: Marko Đurić Dramska scena NEDELJA, 27. 4. U 20h
režija i koncept: Mia Knežević
ONA scena "Todor Manojlović" |
AKTUELNO
12. 04. 2014.
Oskarovsko finale FPPV u Subotici Finele 64. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine u Subotici imalo je gotovo oskarovsko finale. Veče koje su priredili organizatori festivala - NP Subotica bilo je mali scenski spektakl. Glumci svih vojvođanskih teatara i studenti AU u Novom Sadu, pod palicom dve žene zmajice - rediteljke Olivere Đorđević i profesorke sa AU u Novom Sadu Agote Vitkai Kučera, podsetile su nas kako je zapravo potrebno samo malo volje i truda da se napravi nešto posebno i drugačije. Songovima - filmskim, pozorišnim ali i onima iz sveta zabave, duhovitim replikama, uz citate nekih od pozorišnih i filmskih savremenika i onih koji su tokom proteklih decenija obeležili civilizaciju popularne kulture u svetskim razmerama, glumci su publici priredili izvanredno veče pa se na momente činilo da smo u čuvenom Kodak teatru a ne u - valjda - privremenoj pozorišnoj zgradi. Suzana Vuković, Jelena Mihajlović, Elvira Gal, Milijana Makević Sonja Isailović, Teodora Marčeta i naša Nataša Luković bile su obučene u gotovo holivudske toalete s potpisom mladog subotičkog kreatora Marka Marosiuka. Prelepim vojvođanskim glumicama, u svečanim odelim,a odlično su parirale njihove zgodne kolege: Marko Makivić, Vladimir Grbić, Milan Vejnović, Andor Nemeš Kovač, Srđan Sekulić, Ivan Marković, Igor Greksa, Marko Gvero, Aleksa Ilić. Muzička pratnja bili su: Armand Mesaroš, Maćaš Lakatoš, Mario Radonjić i Saša Vidicki. Foto: Biljana Vučković/"Blic" 
27. 03. 2014.
Dramska scena Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ učestvovaće 1. aprila sa predstavom „Sutra će biti bolje“, prema tekstu slovenačkog autora Evalda Flisara u režiji Marka Đurića, na Festivalu slovenačke drame u Prešernovom gledališču u Kranju. 
za više informacija o Festivalu kliknite na fotografiju
Na „Svetski dan pozorišta“ 27. marta navršava se dvanaest godina od osnivanja „TEATAR KABAREA TUZLA“. Tim povodom organizovan je međunarodni teatarski festival „XII TKT-FEST - Dani akademskog teatra 14“.
Na ovogodišnjem festivalu biće izvedeno 8 predstava za 8 dana i gostovaće preko 100 teatarskih umetnika iz Beograda, Zrenjanina, Rijeke, Virovitice, Sarajeva, Mostara, Beča itd. Na ovoj jedinstvenoj, međunarodnoj teatarskoj manifestaciji 3. aprila biće premijerno izvedena i predstava „ONA”, autorke m. Klarik Perić, koprodukcija Narodnog pozorišta „Toša Jovanović, Zrenjanin, i Akademije umetnosti Novi Sad. Zrenjaninska premijera zakazana je za subotu i nedelju, 5. i 6. aprila, na kamernoj Sceni „Todor Manojlović“. „ONA“ je autorski projekat, komad koji je nastao po motivima dramskog teksta ,,Hana i Hana“ i međusobnim preplitanjem tekstova sa ženskih blogova koje smo uobličile u dramsku strukturu. Dramski tekst je nastao kao odgovor na bavljenje pitanjem o ženskom identitetu danas. ONA je pretpostavka jedne ženske psihološke linije, i lik Hane je rezultat prikupljanja različitih ženskih ispovesti. S obzirom na to da je glavni lik u drami tridesetogodišnja žena, ova drama se tematski bavi krizom ženskog identiteta, završetka jedne faze života i ulaska u novu. Predstava govori o razumevanju i nerazumevanju sebe. O izlasku iz ,,mlakog transa“ svakodnevice i ulasku u svoj unutrašnji svet. O razumevanju stvari koje izgledaju samorazumljive. O kontaktu sa sobom. O otkrivanju i sagledavanju sopstvenog života. Lica: Hana II je Jelena Đulvezan Hana I je Alisa Lacko A zapravo su jedna jedina Hana. Režija i koncept: Mia Knežević Scenografija i scenski dizajn: Miljena Vučković Kostim: Romana Knežević Autorke komada: Jelena Đulvezan, Mina Milošević i Mia Knežević Tekst je u velikoj meri sastavljen od tekstova sa bloga Woderful failure autorke Tatjane Tucić i teksta ONA autorke Magde Janjić. Motivi su preuzeti iz drame Hana i Hana Mire Perić Kraljik. 19. 03. 2014.
Poštovani ljubitelji pozorišta, pozivamo Vas na promociju novog broja (4) Časopisa "Scena", koji je ovog puta, u svom većem delu, posvećen LUTKARSTVU. Za „lutkarsku” Scenu svoje priloge dali su najznačajniji teoretičari i istoričari svetskog lutkarstva – akademik Henrik Jurkovski i profesori Boris Goldovski i Vjeslav Hejno, domaći estetičar teatra prof. dr Radoslav Lazić, kao i praktičari – Edi Majaron i Jovan Caran, odnosno Marijana Petrović i Senka Petrović. Posthumno, objavljen je intervju sa Srboljubom Luletom Stankovićem, najznačajnijim lutkarskim rediteljem kod nas, a iz doktorskih disertacija Zdenke Đerđ, Amele Vučenović, Rite Feis i Gorana Gavrića objavljeni su delovi koji idu uprilog teoriji, odnosno istoriji lutkarstva. Na promociji će učestvovati: Miroslav Miki Radonjić, Zoran Đerić, Senka Petrović i Jovan Caran - Denis Promocija će se održati u Pozorišnom klubu "Zeleno zvono", u subotu, 22. marta, u 12 časova. Očekujemo Vas! 4. 3. 2014.
Na 64. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine koji se ove godine održava od 7. do 13. aprila u Subotici, zrenjaninsko pozorište učestvuje sa predstavama "Don Žuan" i "Veliki dobroćudni džin" http://www.suteatar.org/press.php?press_
10. 2. 2014.
Dramska scena je počela sa radom na novom projektu. Naime, u subotu, 8. februara održana je prva proba. Pitate se šta vas očekuje - evo šta: »LEDA«, drama iz ciklusa o Glembajevima Miroslava Krleže. Režiju će potpisati Slađana Kilibarda Dramaturgija - Slobodan Obradović Scenografija - Marija Jevtić Kostimografija - Tatjana Radišić (...ovaj deo jedva čekamo svi koji smo bili u prilici da vidimo predloge ) Lektor - Ivana Legati Scenski pokret -Nebojša Gromilić Uloge: Daniel Kovačević kao vitez Oliver Urban Mirko Pantelić izneće Klanfara, tj. gospodina Melitu, drugu damu - niko drugi do Edit Tot, Branislav Jerković dočaraće vam slikara Aurela, Sanja Radišić biće Klara, druga dama uloga Fani u ovoj podeli pripala je Jeleni Kesić. Ova »komedija jedne karnevalske noći« (podnaslov uveden nakon 1945), otvara se u salonu Melite rođene Szlougan, sada supruge veleindustrijalca Klanfara. Iz njenog ljubavnog zagrljaja upravo ustaje vitez Oliver Urban, šarmer bez imetka. Razgovaraju o bakrorezu Leda s labudom, koji visi nad divanom, rad slikara Aurela, posebno o modelu, djevojci koja je izgleda zaokupila umetnika. Aurel je inače Melitin ljubavnik, a ona je, usprkos maloj Ledi, odlučila napustiti Klanfara - čije je seljačke manire oduvek iritiraju - i otići s Aurelom, bez obzira na to što je oženjen. Urban vidi da su to Melitini kaprici; ona je nepromišljena, ne želi shvatiti da je egzistencijalno ovisna o Klanfaru, a da se Aurel o njenoj želji nikad nije izjasnio. Dolazi Aurel i donosi jedan akvarel, koji je Melitina prijateljica naručila za poklon nekome u provinciji. To je kopija njegove slike Gnjile naranče. Razgovaraju o smrti... 
23.1.2014.
LEPA VEST ZA ZRENJANINSKO POZORIŠTE Po okončanju Javnog konkursa (10.5.2013.) o dodeli finansijskih sredstava za realizaciju projekata iz oblasti sporta, kulture, ekologije, nauke i projekata humanitarnog i socijalnog karaktera, a koji je NIS a.d. Novi Sad raspisao u saradnji sa lokalnim zajednicama, Narodno pozorište „Toša Jovanović“ dobilo je 1.400.000,00 RSD za projekat Izrada projektno-tehničke dokumentacije za adaptaciju i sanaciju pozornice, sale i foajea NP „Toša Jovanović“. Nakon dostavljenog mišljenja neophodnog za raspisivanje Javne nabavke, a tu se pre svega misli na izradu Projektnog zadatka i mera tehničke zaštite dobijenih od Zavoda za zaštitu spomenika (31.10.2013.) jer se radi o objektu pod zaštitom države, Pozorište je u decembru raspisalo Javnu nabavku za izradu projektno tehničke dokumentacije. Konkurs se završava 31. januara nakon čega će komisija sastavljena od arhitekata, inženjera i predstavnika gradske vlasti i samog Pozorišta izabrati izvođača. Radovi bi obuhvatali: - restauratorske radove u sali i pozornici (dekorativni elementi, ornamentika...) - radove na rekonstrukciji dela objekta (ulaz, biletarnica, foaje, toaleti...) - radove na sanaciji dvorišne fasade (malterisanje, bojenje, obnova stolarije...) - klimatizaciju Rok za izradu Projekta je 90 dana. 
Zahvaljujemo se na pomoći i razumevanju Kompaniji NIS čijim smo sredstvima uspeli da pokrenemo proces adaptacije i sanacije najstarije pozorišne sale u Srbiji (1835) posle punih 30 godina.
Današnji izgled zgrada zrenjaninskog Pozorišta dobila je 1984. nakon opsežne rekonstrukcije fasade u maniru akademizma sa elementima neorenesanse, doziđivanjem jednog sprata zbog nivelisanja visine sa susednim objektima i smeštaja svih potrebnih funkcija, i restauracije unutrašnjosti i prilagođavanja potrebama Pozorišta u šta prvenstveno spada barokni enterijer sale koja se odlikuje izuzetnom akustičnošću, funkcionalnošću i lepotom. U pogledu stilske orijentacije, zgrada Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ bila je reprezent klasicističke orijentacije u arhitekturi. Odlukom Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture br. 01.104/1-72 od 3.2.1972. godine zgrada Narodnog pozorišta proglašena je za kulturno dobro i stavljena pod zaštitu države u sklopu kulturno-istorijske celine staro jezgro Zrenjanina koja je kategorisana kao kulturno dobro od velikog značaja. Ivana Kukolj Solarov direktorka NP „Toša Jovanović |
Karte po ceni od 300 din za dramske i 150 din za lutkarske predstave
mogu se kupiti na biletarnici Narodnog pozorišta »Toša Jovanović«
radnim danima i subotom od 10h do 12h i od 18h do 20h,
ili poručiti putem telefona 560-141, 561-135 i 560-136 (biletarnica).
Đaci, studenti i penzioneri imaju redovan popust za naše predstave
– cena karte sa popustom je 200 din.
Za organizovano gledanje predstava cena karte je 200 din.
Karte za predstave možete rezervisati i preko sajta NP „Toša Jovanović“
- www.tosajovanovic.org.rs
Pozorište zadržava pravo izmene repertoara.
Vaše NARODNO POZORIŠTE »TOŠA JOVANOVIĆ«, ZRENJANIN
mogu se kupiti na biletarnici Narodnog pozorišta »Toša Jovanović«
radnim danima i subotom od 10h do 12h i od 18h do 20h,
ili poručiti putem telefona 560-141, 561-135 i 560-136 (biletarnica).
Đaci, studenti i penzioneri imaju redovan popust za naše predstave
– cena karte sa popustom je 200 din.
Za organizovano gledanje predstava cena karte je 200 din.
Karte za predstave možete rezervisati i preko sajta NP „Toša Jovanović“
- www.tosajovanovic.org.rs
Pozorište zadržava pravo izmene repertoara.
Vaše NARODNO POZORIŠTE »TOŠA JOVANOVIĆ«, ZRENJANIN
