reč rediteljke
DIJAGNOZA JOŠ NIJE OZDRAVLJENJE
Sve ono što je Krleža stavio na papir toliko je vizionarsko, svevremeno, uvek aktualno da slobodno možemo reći da njegovo književno delo ne zastareva. Ono nas podseća i opominje na sve ono što je trebalo da promenimo i iskorenimo, a to nismo učinili. Jedno od takvih dela je i drama „Leda", poslednja u trilogiji o Glembajevima, koja na direktan način pravi poveznicu između onoga nekad i ovoga sada - današnji neoliberalizam u okviru novog kapitalizma na isti je način pokvaren kao i nekadašnje buržoasko društvo. Ono sa čime se susrećemo u „Ledi" danas je toliko očito i kod nas: starlete koje se udaju za primitivne tajkune, gradovi puni preplaćenih (raznoraznih nazovi) umetnika o kojima novinari pišu lažne tekstove zarad prijateljstva. U bogatim salonima prestoničkih kuća i dalje se ispijaju butelje najboljeg i najskupljeg vina i nemilice troši kokain u vreme ili u pauzama brojnih bračnih preljuba. I sve je to izolovano, zaklonjeno, nečujno, sve se zna i ništa se ne zna. I onda samo jednoga dana, sve to kao bujica izađe na videlo (jer, sve je to neko snimao, prisluškivao, znao i čekao). „Leda" je komedija jedne karnevalske večeri, ona je „ljubavna igra", ona je presek društvenih, socijalnih i međuljudskih odnosa, kako tada, tako i danas.
U mojoj interpretaciji, „Leda", na neki način, povezuje dramsku trilogiju o „Glembajevima". Osim „ljubavnih igara", koje je sam pisac naveo kao žanrovsku odrednicu, u redateljskom čitanju pokušala sam provući temu kapitalizma, ali i onoga šta se dešava sa truleži, gnjiloćom i ispraznošću današnjeg života, koje posledice izaziva i na koga se najviše obrušava. Prvi Glembaj do bogatstva je došao ubojstvom. Staru Rupertovu pregaze četvoropregom, a mlada Canjegova iz očaja sa malim detetom u naručju baca se sa trećeg sprata vile Glembajevih. Ubojstva i samoubojstva, radnička klasa (obespravljeni) i bogataši, sve je to u kolopletu ludila današnjeg života, gde perverzno i bolesno nadvladava radost i dostojanstvo življenja. Zanimao me je i vitez Urban, poslednji izdanak loze Glembajevih. Šta je ta „hereditarnost" koju nosi ta porodica? Da li je to možda metafora područja i vremena u kome živimo? Ko strada, ko odlazi, a ko ostaje? I gde putuju ti koji odlaze? („Da mi je otputovati, ma i na mrtvačkim kolima, samo da mi je otputovati!")
Predstavu posvećujem redatelju Dejanu Mijaču koji me je Krležinom „Ledom" ohrabrio da, ipak, ostanem u ovom poslu.
DIJAGNOZA JOŠ NIJE OZDRAVLJENJE
Sve ono što je Krleža stavio na papir toliko je vizionarsko, svevremeno, uvek aktualno da slobodno možemo reći da njegovo književno delo ne zastareva. Ono nas podseća i opominje na sve ono što je trebalo da promenimo i iskorenimo, a to nismo učinili. Jedno od takvih dela je i drama „Leda", poslednja u trilogiji o Glembajevima, koja na direktan način pravi poveznicu između onoga nekad i ovoga sada - današnji neoliberalizam u okviru novog kapitalizma na isti je način pokvaren kao i nekadašnje buržoasko društvo. Ono sa čime se susrećemo u „Ledi" danas je toliko očito i kod nas: starlete koje se udaju za primitivne tajkune, gradovi puni preplaćenih (raznoraznih nazovi) umetnika o kojima novinari pišu lažne tekstove zarad prijateljstva. U bogatim salonima prestoničkih kuća i dalje se ispijaju butelje najboljeg i najskupljeg vina i nemilice troši kokain u vreme ili u pauzama brojnih bračnih preljuba. I sve je to izolovano, zaklonjeno, nečujno, sve se zna i ništa se ne zna. I onda samo jednoga dana, sve to kao bujica izađe na videlo (jer, sve je to neko snimao, prisluškivao, znao i čekao). „Leda" je komedija jedne karnevalske večeri, ona je „ljubavna igra", ona je presek društvenih, socijalnih i međuljudskih odnosa, kako tada, tako i danas.
U mojoj interpretaciji, „Leda", na neki način, povezuje dramsku trilogiju o „Glembajevima". Osim „ljubavnih igara", koje je sam pisac naveo kao žanrovsku odrednicu, u redateljskom čitanju pokušala sam provući temu kapitalizma, ali i onoga šta se dešava sa truleži, gnjiloćom i ispraznošću današnjeg života, koje posledice izaziva i na koga se najviše obrušava. Prvi Glembaj do bogatstva je došao ubojstvom. Staru Rupertovu pregaze četvoropregom, a mlada Canjegova iz očaja sa malim detetom u naručju baca se sa trećeg sprata vile Glembajevih. Ubojstva i samoubojstva, radnička klasa (obespravljeni) i bogataši, sve je to u kolopletu ludila današnjeg života, gde perverzno i bolesno nadvladava radost i dostojanstvo življenja. Zanimao me je i vitez Urban, poslednji izdanak loze Glembajevih. Šta je ta „hereditarnost" koju nosi ta porodica? Da li je to možda metafora područja i vremena u kome živimo? Ko strada, ko odlazi, a ko ostaje? I gde putuju ti koji odlaze? („Da mi je otputovati, ma i na mrtvačkim kolima, samo da mi je otputovati!")
Predstavu posvećujem redatelju Dejanu Mijaču koji me je Krležinom „Ledom" ohrabrio da, ipak, ostanem u ovom poslu.
REPERTOAR
ČETVRTAK, 17. 4. U 20h
Miroslav Krleža
LEDA režija: Slađana Kilibarda PREMIJERA Dramska scena SUBOTA, 19. 4. U 10h
dramatizacija i adaptacija bajke braće Grim:
Vanja Nikolić i Senka Petrović IVICA I MARICA režija: Senka Petrović Lutkarska scena SUBOTA, 19. 4. U 20h
Miroslav Krleža
LEDA režija: Slađana Kilibarda PRVA REPRIZA Dramska scena UTORAK, 22. 4. U 20h
GOSTOVANJE:
Art klinika u saradnji sa Akademijom umetnosti Novi Sad Đorđe Lebović i Aleksandar Obrenović NEBESKI ODRED režija: Mia Knežević Dramska scena SREDA, 23. 4. U 20h
Tena Štivičić
NE MO´Š POBEĆ´ OD NEDELJE režija: Slađana Kilibarda Scena "Todor Manojlović |
AKTUELNO
12. 04. 2014.
Oskarovsko finale FPPV u Subotici Finele 64. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine u Subotici imalo je gotovo oskarovsko finale. Veče koje su priredili organizatori festivala - NP Subotica bilo je mali scenski spektakl. Glumci svih vojvođanskih teatara i studenti AU u Novom Sadu, pod palicom dve žene zmajice - rediteljke Olivere Đorđević i profesorke sa AU u Novom Sadu Agote Vitkai Kučera, podsetile su nas kako je zapravo potrebno samo malo volje i truda da se napravi nešto posebno i drugačije. Songovima - filmskim, pozorišnim ali i onima iz sveta zabave, duhovitim replikama, uz citate nekih od pozorišnih i filmskih savremenika i onih koji su tokom proteklih decenija obeležili civilizaciju popularne kulture u svetskim razmerama, glumci su publici priredili izvanredno veče pa se na momente činilo da smo u čuvenom Kodak teatru a ne u - valjda - privremenoj pozorišnoj zgradi. Suzana Vuković, Jelena Mihajlović, Elvira Gal, Milijana Makević Sonja Isailović, Teodora Marčeta i naša Nataša Luković bile su obučene u gotovo holivudske toalete s potpisom mladog subotičkog kreatora Marka Marosiuka. Prelepim vojvođanskim glumicama, u svečanim odelim,a odlično su parirale njihove zgodne kolege: Marko Makivić, Vladimir Grbić, Milan Vejnović, Andor Nemeš Kovač, Srđan Sekulić, Ivan Marković, Igor Greksa, Marko Gvero, Aleksa Ilić. Muzička pratnja bili su: Armand Mesaroš, Maćaš Lakatoš, Mario Radonjić i Saša Vidicki. Foto: Biljana Vučković/"Blic" 
27. 03. 2014.
Dramska scena Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ učestvovaće 1. aprila sa predstavom „Sutra će biti bolje“, prema tekstu slovenačkog autora Evalda Flisara u režiji Marka Đurića, na Festivalu slovenačke drame u Prešernovom gledališču u Kranju. 
za više informacija o Festivalu kliknite na fotografiju
Na „Svetski dan pozorišta“ 27. marta navršava se dvanaest godina od osnivanja „TEATAR KABAREA TUZLA“. Tim povodom organizovan je međunarodni teatarski festival „XII TKT-FEST - Dani akademskog teatra 14“.
Na ovogodišnjem festivalu biće izvedeno 8 predstava za 8 dana i gostovaće preko 100 teatarskih umetnika iz Beograda, Zrenjanina, Rijeke, Virovitice, Sarajeva, Mostara, Beča itd. Na ovoj jedinstvenoj, međunarodnoj teatarskoj manifestaciji 3. aprila biće premijerno izvedena i predstava „ONA”, autorke m. Klarik Perić, koprodukcija Narodnog pozorišta „Toša Jovanović, Zrenjanin, i Akademije umetnosti Novi Sad. Zrenjaninska premijera zakazana je za subotu i nedelju, 5. i 6. aprila, na kamernoj Sceni „Todor Manojlović“. „ONA“ je autorski projekat, komad koji je nastao po motivima dramskog teksta ,,Hana i Hana“ i međusobnim preplitanjem tekstova sa ženskih blogova koje smo uobličile u dramsku strukturu. Dramski tekst je nastao kao odgovor na bavljenje pitanjem o ženskom identitetu danas. ONA je pretpostavka jedne ženske psihološke linije, i lik Hane je rezultat prikupljanja različitih ženskih ispovesti. S obzirom na to da je glavni lik u drami tridesetogodišnja žena, ova drama se tematski bavi krizom ženskog identiteta, završetka jedne faze života i ulaska u novu. Predstava govori o razumevanju i nerazumevanju sebe. O izlasku iz ,,mlakog transa“ svakodnevice i ulasku u svoj unutrašnji svet. O razumevanju stvari koje izgledaju samorazumljive. O kontaktu sa sobom. O otkrivanju i sagledavanju sopstvenog života. Lica: Hana II je Jelena Đulvezan Hana I je Alisa Lacko A zapravo su jedna jedina Hana. Režija i koncept: Mia Knežević Scenografija i scenski dizajn: Miljena Vučković Kostim: Romana Knežević Autorke komada: Jelena Đulvezan, Mina Milošević i Mia Knežević Tekst je u velikoj meri sastavljen od tekstova sa bloga Woderful failure autorke Tatjane Tucić i teksta ONA autorke Magde Janjić. Motivi su preuzeti iz drame Hana i Hana Mire Perić Kraljik. 19. 03. 2014.
Poštovani ljubitelji pozorišta, pozivamo Vas na promociju novog broja (4) Časopisa "Scena", koji je ovog puta, u svom većem delu, posvećen LUTKARSTVU. Za „lutkarsku” Scenu svoje priloge dali su najznačajniji teoretičari i istoričari svetskog lutkarstva – akademik Henrik Jurkovski i profesori Boris Goldovski i Vjeslav Hejno, domaći estetičar teatra prof. dr Radoslav Lazić, kao i praktičari – Edi Majaron i Jovan Caran, odnosno Marijana Petrović i Senka Petrović. Posthumno, objavljen je intervju sa Srboljubom Luletom Stankovićem, najznačajnijim lutkarskimrediteljem kod nas, a iz doktorskih disertacija Zdenke Đerđ, Amele Vučenović, Rite Feis i Gorana Gavrića objavljeni su delovi koji idu uprilog teoriji, odnosno istoriji lutkarstva. Na promociji će učestvovati: Miroslav Miki Radonjić, Zoran Đerić, Senka Petrović i Jovan Caran - Denis Promocija će se održati u Pozorišnom klubu "Zeleno zvono", u subotu, 22. marta, u 12 časova. Očekujemo Vas! 4. 3. 2014.
Na 64. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine koji se ove godine održava od 7. do 13. aprila u Subotici, zrenjaninsko pozorište učestvuje sa predstavama "Don Žuan" i "Veliki dobroćudni džin" http://www.suteatar.org/press.php?press_
10. 2. 2014.
Dramska scena je počela sa radom na novom projektu. Naime, u subotu, 8. februara održana je prva proba. Pitate se šta vas očekuje - evo šta: »LEDA«, drama iz ciklusa o Glembajevima Miroslava Krleže. Režiju će potpisati Slađana Kilibarda Dramaturgija - Slobodan Obradović Scenografija - Marija Jevtić Kostimografija - Tatjana Radišić (...ovaj deo jedva čekamo svi koji smo bili u prilici da vidimo predloge ) Lektor - Ivana Legati Scenski pokret -Nebojša Gromilić Uloge: Daniel Kovačević kao vitez Oliver Urban Mirko Pantelić izneće Klanfara, tj. gospodina Melitu, drugu damu - niko drugi do Edit Tot, Branislav Jerković dočaraće vam slikara Aurela, Sanja Radišić biće Klara, druga dama uloga Fani u ovoj podeli pripala je Jeleni Kesić. Ova »komedija jedne karnevalske noći« (podnaslov uveden nakon 1945), otvara se u salonu Melite rođene Szlougan, sada supruge veleindustrijalca Klanfara. Iz njenog ljubavnog zagrljaja upravo ustaje vitez Oliver Urban, šarmer bez imetka. Razgovaraju o bakrorezu Leda s labudom, koji visi nad divanom, rad slikara Aurela, posebno o modelu, djevojci koja je izgleda zaokupila umetnika. Aurel je inače Melitin ljubavnik, a ona je, usprkos maloj Ledi, odlučila napustiti Klanfara - čije je seljačke manire oduvek iritiraju - i otići s Aurelom, bez obzira na to što je oženjen. Urban vidi da su to Melitini kaprici; ona je nepromišljena, ne želi shvatiti da je egzistencijalno ovisna o Klanfaru, a da se Aurel o njenoj želji nikad nije izjasnio. Dolazi Aurel i donosi jedan akvarel, koji je Melitina prijateljica naručila za poklon nekome u provinciji. To je kopija njegove slike Gnjile naranče. Razgovaraju o smrti... 
23.1.2014.
LEPA VEST ZA ZRENJANINSKO POZORIŠTE Po okončanju Javnog konkursa (10.5.2013.) o dodeli finansijskih sredstava za realizaciju projekata iz oblasti sporta, kulture, ekologije, nauke i projekata humanitarnog i socijalnog karaktera, a koji je NIS a.d. Novi Sad raspisao u saradnji sa lokalnim zajednicama, Narodno pozorište „Toša Jovanović“ dobilo je 1.400.000,00 RSD za projekat Izrada projektno-tehničke dokumentacije za adaptaciju i sanaciju pozornice, sale i foajea NP „Toša Jovanović“. Nakon dostavljenog mišljenja neophodnog za raspisivanje Javne nabavke, a tu se pre svega misli na izradu Projektnog zadatka i mera tehničke zaštite dobijenih od Zavoda za zaštitu spomenika (31.10.2013.) jer se radi o objektu pod zaštitom države, Pozorište je u decembru raspisalo Javnu nabavku za izradu projektno tehničke dokumentacije. Konkurs se završava 31. januara nakon čega će komisija sastavljena od arhitekata, inženjera i predstavnika gradske vlasti i samog Pozorišta izabrati izvođača. Radovi bi obuhvatali: - restauratorske radove u sali i pozornici (dekorativni elementi, ornamentika...) - radove na rekonstrukciji dela objekta (ulaz, biletarnica, foaje, toaleti...) - radove na sanaciji dvorišne fasade (malterisanje, bojenje, obnova stolarije...) - klimatizaciju Rok za izradu Projekta je 90 dana. 
Zahvaljujemo se na pomoći i razumevanju Kompaniji NIS čijim smo sredstvima uspeli da pokrenemo proces adaptacije i sanacije najstarije pozorišne sale u Srbiji (1835) posle punih 30 godina.
Današnji izgled zgrada zrenjaninskog Pozorišta dobila je 1984. nakon opsežne rekonstrukcije fasade u maniru akademizma sa elementima neorenesanse, doziđivanjem jednog sprata zbog nivelisanja visine sa susednim objektima i smeštaja svih potrebnih funkcija, i restauracije unutrašnjosti i prilagođavanja potrebama Pozorišta u šta prvenstveno spada barokni enterijer sale koja se odlikuje izuzetnom akustičnošću, funkcionalnošću i lepotom. U pogledu stilske orijentacije, zgrada Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ bila je reprezent klasicističke orijentacije u arhitekturi. Odlukom Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture br. 01.104/1-72 od 3.2.1972. godine zgrada Narodnog pozorišta proglašena je za kulturno dobro i stavljena pod zaštitu države u sklopu kulturno-istorijske celine staro jezgro Zrenjanina koja je kategorisana kao kulturno dobro od velikog značaja. Ivana Kukolj Solarov direktorka NP „Toša Jovanović |
Karte po ceni od 300 din za dramske i 150 din za lutkarske predstave
mogu se kupiti na biletarnici Narodnog pozorišta »Toša Jovanović«
radnim danima i subotom od 10h do 12h i od 18h do 20h,
ili poručiti putem telefona 560-141, 561-135 i 560-136 (biletarnica).
Đaci, studenti i penzioneri imaju redovan popust za naše predstave
– cena karte sa popustom je 200 din.
Za organizovano gledanje predstava cena karte je 200 din.
Karte za predstave možete rezervisati i preko sajta NP „Toša Jovanović“
- www.tosajovanovic.org.rs
Pozorište zadržava pravo izmene repertoara.
Vaše NARODNO POZORIŠTE »TOŠA JOVANOVIĆ«, ZRENJANIN
mogu se kupiti na biletarnici Narodnog pozorišta »Toša Jovanović«
radnim danima i subotom od 10h do 12h i od 18h do 20h,
ili poručiti putem telefona 560-141, 561-135 i 560-136 (biletarnica).
Đaci, studenti i penzioneri imaju redovan popust za naše predstave
– cena karte sa popustom je 200 din.
Za organizovano gledanje predstava cena karte je 200 din.
Karte za predstave možete rezervisati i preko sajta NP „Toša Jovanović“
- www.tosajovanovic.org.rs
Pozorište zadržava pravo izmene repertoara.
Vaše NARODNO POZORIŠTE »TOŠA JOVANOVIĆ«, ZRENJANIN
