RADNA ATMOSFERA UPRKOS PRAZNOM GLEDALIŠTU
​
Deleći sudbinu svih pozorišta u Srbiji, ali i onih širom Evrope, zrenjaninsko Narodno pozorište „Toša Jovanović” moralo je do daljeg da obustavi sva igranja na obe svoje scene. Prvo vanredno stanje, a zatim i vanredna situacija svojim su ograničenjima prema društvenoj stvarnosti nametnuli nova pravila ponašanja u institucijama kulture, a njihove zaposlene naterali da se prilagode i da na nov način osmisle svoju delatnost, pridržavajući se svih propisanih mera. Iako hronično ograničeni u novčanim sredstvima da svoju pozorišnu produkciju održe i prošire koliko je to u datim okvirima moguće, ipak su bili svesni da se jedino oslanjanjem na sebe i na svoju kreativnost može prevazići ovaj težak period i to tako što će iz njega da izađu sa nečim lepim pred svoju publiku kada se za to steknu povoljne okolnosti: zrenjaninski glumci, tehnika i uprava rešili su da urade ono u čemu su najbolji - da prave predstave.
Prema rečima Tatjane Paskaš, rukovoditeljke Lutkarske scene NP „Toša Jovanović”, zrenjaninski lutkari započeće rad na novoj predstavi u ponedeljak, 18. maja. Komad pod nazivom „Ježeva kućica”, autora Branka Ćopića, režiraće Lilijana Ivanović, dok je za dramatizaciju bio zadužen Predrag Bjelošević. Muzika je poverena Danilu Mihnjeviću, a kostim i lutke će kreirati Blagovesta Vasileva. U predstavi igraju: Tanja Barać, Snežana Popov, Olgica Trbojević Kostić, Andrija Poša i Kristian Kardoš.
Premijera je predviđena za drugu polovinu juna, ali će predstava svoj puni pozorišni život započeti tek na jesen, kada se predviđa normalizacija rada pozorišta u Srbiji.
Kada je u pitanju Dramska scena zrenjaninskog Pozorišta, zbog novonastale situacije napravljeni su novi planovi. Naime, rad na novoj predstavi, ovog puta sa potpuno ženskom podelom, pod nazivom „8 žena” u režiji Tare Manić praktično je već bio dogovoren za sredinu marta, a posle uspešno izvedene audicije koja je raspisana samo za ovu priliku izabrane su i dve glumice (Milena Božić i Isidora Vlček) koje će prvi put zaigrati pred zrenjaninskom pozorišnom publikom. Međutim, za dugo očekivano glumačko osveženje i pozorišni impuls koji zrenjaniniska kulturna scena odavno priželjkuje, ljubitelji pozorišne umetnosti moraće da se strpe još malo. Prema rečima Vere Đeković, rukovoditeljke, i Stefana Juanina, glumca i umetničkog savetnika Dramske scene, inicijalni sastanak glumaca i umetničke ekipe koja će raditi na predstavi predviđen je za 21. maj, kada će se napraviti radni raspored proba do premijernog izvođenja komada za dan NP „Toša Jovanović” - 15. oktobra. A to nas zapravo upućuje na zaključak da će zrenjaninski pozorišni ljudi ovaj nepovoljni period, kada je u pitanju izvođenje predstava pred svojom publikom, iskoristiti za pripremu novih predstava i na taj način, prevazilazeći organizacione poteškoće u nametnutim im uslovima, uspeti da održe radnu atmosferu u svojoj kući.
Letnji period predviđen je i za rekonstrukciju krova zgrade zrenjaninskog Pozorišta. Na osnovu zahteva Grada Zrenjanina, Ministarstvo kulture i informisanja odobrilo je 4 miliona dinara za ovu preko potrebnu investiciju koja će sprečiti dalje propadanje najstarijeg pozorišnog zdanja u Srbiji. Prema rečima Ivana Francuskog, direktora Pozorišta, Grad Zrenjanin je dobio sredstva i radove na rekonstrukciji krova stavio u svoje operativne planove, a sledeće nedelje će raspisati i javnu nabavku za izbor izvođača radova. Ovom će se investicijom na temeljan način rešiti dugogodišnji problem Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”, a njegovim će se zaposlenima omogućiti kvalitetniji radni uslovi.
​
Ivan Trifunjagić
ilovezrenjanin.com/mojezrpozoriste/


REPERTOAR

I ovog vikenda sa vama! Predstava CRVENKAPA po tekstu Igora Bojovića u režiji Biljane Vujović. Uživajte!

#pozoristeutvojojsobi #poveditedeteupozoriste #mojezrpozoriste

Za našu najmlađu publiku pripremili smo i ovog vikenda jednu predstavu. Uživajte!

​#pozoristeutvojojsobi #poveditedeteupozoriste #mojezrpozoriste

Kao što ste navikli, subota prepodne je vreme za predstavu Lutkarske scene NP "Toša Jovanović". Ovog vikenda poklanjamo najmlađoj kao i onoj malo starijoj publici predstavu NEMUŠTI JEZIK ILI NIŠTA BEZ PETLIĆA po tekstu Milivoja Mlađenovića u režiji Miloša Jagodića. Uživajte!

#pozoristeutvojojsobi #poveditedeteupozoriste #mojezrpozoriste

Poštovana publiko, povodom 27. marta, Svetskog dana pozorišta poklanjamo Vam predstavu ROMEO I JULIJA Vilijama Šekspira u režiji Nikole Zavišića
​#pozoristeutvojojsobi #mojezrpozoriste
Poštovana publiko, povodom 20. marta Svetskog dana pozorišta za decu i mlade putem linka na naš YouTube kanal možete odgledati predstavu PESMA BELOG KITA Pisac: Luka Kurjački i Antal Attila (po motivima Mobi Dika Hermana Melvila), Režija: Antal Attila

#pozoristeutvojojsobi #poveditedeteupozoriste #mojezrpozoriste

    KAKO SE OBAVEŠTAVATE O RADU POZORIŠTA


Podaci koje ste ostavili biće korišćeni isključivo u svrhu obaveštavanja o aktuelnostima koje su definisane programom rada Kluba ljubitelja pozorišta i u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018). Klikom na dugme POŠALJI potvrđujete da ste saglasni sa svim gore navedenim.


AKTUELNO

26. 3. 2020.

​OTIŠAO STANKO, OGRNUT MELANHOLIJOM
STANKO Ž. ŠAJTINAC (1952–2020)
U sredu, 25. marta, posle kraće i teške bolesti, usred grada zarobljenog virusom korone, pre-minuo pisac, publicista, teatarski poslenik Stanko Šajtinac. Bio je čestit čovek, osvešćeni građanin odan kulturi kao stvaralac, analitičar i posvećeni korisnik. Objavljivao je relativno sporo jer je promišljao dovoljno dugo da bi sve što dospe u javni prostor bilo autentično, kvalitetno i čitalački izazovno. Bio je složena ličnost, eruditno obrazovann, izuzetno upućen u svetsku i našu književnost. Stanko je bio miran čovek, specifičnog smisla za humor, osoba lišena potrebe da dominira. Čovek koji iz senke u svemu dobrom učestvuje.
Sticajem raznih okolnosti, ali ne slučajno, svoju poslednju knjigu je imenovao kao DNEVNIK MELANHOLIJE, čime je zapravo definisao i obelodanio svoj literarni ali i ljudski pogled na život i svet, naravno i kao umetniči kredo. Do koga je došao, pre svega, životnim iskustvom. Zato je naš Stanko iz ovog sveta i veka, iz grada, Vojvodine i Srbije, pod opsadom zla, otišao ogrnut melanholijom. Koja boli ali i uzdiže.
Stanko Šajtinac je rođen u Zrenjaninu 1952. Diplomirao je svetsku književnost na Filološkom fakultetu beogradskog Univerziteta. Prozu, eseje, pozorišnu i likovnu kritiku, objavljuje od 1970. godine. Član je Društva književnika Vojvodine. Prevođen je na mađarski i slovački jezik. Iz bibliografije: „Orosinska dedovina” (pripovetka, sa grupom autora u zborniku Panorama mladih stvaralaca - Ulaznica, Zrenjanin, 1973); „Juvenilna ekspozicija” (drama, Pozorište mladih „Dramska radionica centar“, Zrenjanin, 1993); „Rečnik zavičajne fantastike” (eseji, „Prometej“, Novi Sad, 1998; izborom iz knjige zastupljen je u Antologiji srpskog mikro-eseja XX veka, autora Zorana Bognara), „Prokimenski putopisi” (roman, „Službeni glasnik“, Beograd, 2013), „Dnevnik melanholije” (pripovetke, GNB „Žarko Zrernjanin“, Zrenjanin, 2018). Objavio je knjigu iz teatrologije, „Narodno pozorište Toša Jovanović - Zrenjanin, 1946-200” (monografija, 2006) i publicistike: „Vek organizovane brige o starim licima” (2002).
Prošle godine (2019) Stanko je u izdanju GNB „Žarko Zrenjanin” objavio knjigu proze „Dnevnik melanholije“. Podsećam vas šta sam to prilikom napisao. Neka to bude podsetnik da knjigu svakako pročitate. Stanko to zaslužuje, ljudski i umetnički.

Zoran Slavić

20. 3. 2020.

Poruka predsednice Svetske mreže pozorišta za decu i mlade ASSITEJ International Ivet Hardi​
Šta jednom detetu znači da stupi u kreativni susret, da bude pozvano u novo iskustvo umetnosti? Zašto je to toliko važno za svako dete?
Nedavno sam imala privilegiju da slušam kako Jo-Jo Ma, veliki čelista, govori i svira, a on je pomenuo nešto što naziva Kulturnim gostoprimstvom. On to doživljava kao kapacitet (a svakako i obavezu) umetnosti da prigrli ono što je novo, inovativno i neuobičajeno, ono što se marginalizuje, ne čuje i ignoriše... Po njegovom mišljenju, naš je zadatak kao umetnika da budemo gostoprimljivi prema ovim glasovima, formama i tehnikama, te da dopustimo da se u tom procesu i sami promenimo.
To me je podsetilo na to šta znači biti domaćin i šta znači biti gost. A jedan od najvažnijih elemenata obe strane jeste kvalitet slušanja, spremnosti da se iskorači iz onog što je poznato i udobno i da se prihvati i slavi različitost.
Veliki domaćin jeste onaj koji čini da se svi osete kao kod kuće, bez obzira odakle dolaze ili kakva su im iskustva. To je onaj ko zanemari svoj ego iz nepatvorenog zanimanja za osobu koja je došla u posetu. To je onaj koji svima hoće da pruži najbolje moguće iskustvo. Veliki gost je onaj ko susretu prilazi s bezgraničnom radoznalošću, željom da uči o drugom, bez straha da proba nešto novo.
U ovom prostoru uzajamne receptivnosti nalazimo povezanost, nalazimo iznenađenje i nalazimo duboke pouke. Iz ovih susreta izlazimo promenjeni. Dodirnuli smo, u sebi i u drugima, ono što nas čini ljudskim bićima...
To je taj dragoceni trenutak koji nam umetnost pruža. Kao pozorišni umetnici moramo da nađemo načine da darežljivog duha pozovemo decu i mlade ljude da u ove susrete uđu, s željom da slušamo publiku onoliko koliko i mi želimo da ona sluša nas.
A kad se to dogodi, osećamo da povezanost počinje da raste... nalazimo zajedničko tle, vidimo veću sliku, doživimo bleskove uvida i osetimo nalet zajedničkog osećanja koje nazivamo empatijom. Imamo osećaj da smo važni, da su drugi važni, da je ono što zajedno istražujemo važno.
U ovom dobu kad je sve više ljudi odbačeno, vraćeno s granica i aerodroma, odbijeno zato što potiču iz drugačije klase, etniciteta, jezika ili religije, umetnik je onaj koji ima kapacitet da pruži osećaj pripadanja, osećaj povezanosti.
A to je svakom detetu potrebno.
Ivet Hardi je predsednica Svetske mreže pozorišta za decu i mlade ASSITEJ International od 2011. godine.
*sa engleskog prevela Marija Stojanović


12. 3. 2020.

ISIDORA VLČEK I
MILENA BOŽIĆ
Nova lica u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović” pobednice audicije za predstavu OSAM ŽENA u režiji Tare Manić
18. 2. 2020.
Povodom Svetskog dana turističkih vodiča pozivamo vas na svečano otvaranje izložbe fotografija, posvećenu 65. godina srpsko - indonežanskog prijateljstva, i putopisno veče svetskog putnika i turističkog vodiča, Viktora Lazića "Knjigoljubac i otac moderne Indonezije - Muhamed Hata"
sreda 19. 2. - 18h
foaje NP "Toša Jovanović"
17. 1. 2020.
Ivan Đorđević u ulozi
„Don Žuana“ konačno pred zrenjaninskom publikom
Picture
#mojeZRpozoriste
27. 12. 2019.

JOŠ JEDNO PRIZNANJE ZA USPEŠAN RAD
Picture
#mojeZRpozoriste
Ovu godinu završavamo sa još jednim priznanjem za posvećeni rad na korist naše kulture "Kulturni obrazac" od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
26. 12. 2019.

IN MEMORIAM

ALEKSANDAR BOGDANOVIĆ – NAŠ SALE
(1974‒2019)

Otišao je veliki glumac i čovek. Napustila nas je sila koja je u životu i sa scene pomerala sve oko sebe.
    Uvek između glume i sporta, između dva pozorišta, verovali smo i nadali se da će u ovoj poslednjoj borbi opet dobro izabrati, da će to biti život. Deluje neverovatno da je nešto uspelo da pobedi Saleta.
    Izgubili smo svi, njegove kolege iz Zrenjanina našeg Saleta, vi iz Hrvatske Acu, reditelji su izgubili velikog glumca, publika ostaje uskraćena za neponovljivo scensko iskustvo koje je samo Sale umeo da im pruži, a scena je ostala prazna.
    Sale je jednako bio upadljiv i ubedljiv i u životu i sa scene. Od prve uloge 1997. godine na sceni zrenjaninskog Pozorišta u „Dragoj Jeleni Sergejevnoj”, gde je igrao sa svojim klasićima Natašom Ilin, Jugoslavom Krajnovim i Ljubišom Milišićem, najavio je ozbiljan glumački potencijal. Sledila je uloga Hemona u „Antigoni” kojom je potvrdio da je u našem Pozorištu nastupila era novih glumaca. Zatim u istoj sezoni igra u „Spasenima”, a onda sledi uloga u Molijerovim „Skapenovim spletkama” zbog koje su ga obožavateljke pratile po ulicama Zrenjanina. Odličan je bio u predstavama „Prijateljstvo, zanat najstariji” i „Bogojavljenska noć”.
    Ogromne energije, nemirnog duha, radoznao, željan novih iskustava nije bio sasvim zadovoljan svime što je postigao u zrenjaninskom Teatru. Nije želeo mir, stabilnost, nešto ga je guralo dalje, pa je tako prvi put od odlaska na Akademiju umetnosti napustio glumu i posvetio se svojoj staroj ljubavi – tenisu.
    Ali, glumac kakav je naš Sale bio ne može dugo bez pozorišta. I vratio nam se. Trijumfalno i glasno kao i kada je došao prvi put. Drugi put je glumio u zrenjaninskom Pozorištu od 2007. do 2010. godine. Tada je ostvario jednu od najzapaženijih uloga, ulogu Čičikova u Gogoljevim „Mrtvim dušama“. Za Čičikova je dobio nagradu za najbolju mušku ulogu na 59. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine. Pored „Mrtvih duša” igrao je i u   predstavama „Kron”, „Čudo u Šarganu”…
    Dragi naš Sale,
    nije nam bilo važno u kom pozorištu igraš jer smo znali da je pozorišna publika, ma gde te gledala, uživala, jer si činio svaku ulogu, svaku predstavu, samo pozorište, boljim i većim. Pripadao si pozorištu svim svojim bićem, bar smo tako osećali, i večno ćemo žaliti što si nam uskraćen. Žalimo jer te teatar ostaje željan.
Zauvek ćemo te pamtiti i nositi u srcima.

Tvoje kolege iz Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”
28. 10. 2019.

Lutkarska scena Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ je u subotu, 26. oktobra započela probe nove lutkarske predstave „Pepeljuga“ u režiji Helge Lazar.
Picture
#mojeZRpozoriste

Predstava će biti igrana i na srpskom i na mađarskom jeziku.
Pepeljuga“ je jedna od najpoznatijih i najčešće igranih bajki. Svako dete poznaje priču o siročetu zlostavljnom od strane maćehe, ali na kraju ipak uspeva da izađe iz te grozne situacije i osvoji srce princa.
Svako može da se oseća kao Pepeljuga, bilo da je muško ili ženskom zaljubljen ili će se tek zaljubiti. Pepeljugina priča je priča o očekivanjima, vaspitanju, ljubavi i o suverenom biću.
Šta je ono što dete očekuje od osobe koja ga othranjuje i šta mu je potrebno, a šta pak vaspitač/roditelj želi da stvori od deteta za koje je odgovoran. Cilj predstave „Pepeljuga” je preispitivanje pravednosti strogog vaspitanja i koliko ono, pre svega emotivno povređuje dete. Sa druge strane fokus je na opstanku vedrog duha i optimizma kod deteta koje odrasta u strogoj i hladnoj porodici. Kako takvo dete uspeva da ostane slobodnog duha, vedro, kreativno i optimistično…

Autorska ekipa:
Dramaturg : Šara Gabor
Tekst: Dora Gimeši
Muzika: Bernadet Tar
Koreograf: Domakoš Kovač
Vizuelni efekti: Haibo Ileš
Reditelj: Helga Lazar
22. 10. 2019.

Promocija novih monografskih izdanja o zrenjaninskom Pozorištu
Picture
#mojeZRpozoriste
U ČETVRTAK, 24. OKTOBRA, U 19 ČASOVA, NA SCENI "TODOR MANOJLOVIĆ":

DRUGO, OBNOVLJENO I DOPUNJENO IZDANJE
MONOGRAFIJE NARODNOG POZORIŠTA
"TOŠA JOVANOVIĆ" (1946-2006)
AUTORA STANKA Ž. ŠAJTINCA I
NOVA MONOGRAFIJA
NARODNOG POZORIŠTA
"TOŠA JOVANOVIĆ" (2006-2019)
AUTORA DRAGANA RAJAČIĆA

U razgovoru učestvuju:
autori monografija Stanko Ž. Šajtinac i Dragan Rajačić
i pozorišni kritičari i novinari
Zoran Slavić i Ljiljana Bailović

OČEKUJEMO VAS!
16. 10. 2019.
GOSPODIN MOKINPOT PREMIJERNO U ZRENJANINSKOM POZORIŠTU

Dramska scena Narodnog pozorišta „Toša Jovanović" u petak, 18. oktobra, u 20 časova premijerno izvodi komad Petera Vajsa GOSPODIN MOKINPOT. To će biti prva premijera u novoj, sezoni 2019/2020. i svi sa uzbuđenjem iščekujemo šta nam je to ovog puta priredio reditelj Ljuboslav Majera sa svojim saradnicima i odabranim glumcima.
Picture
#mojeZRpozoriste
Prema rečima Gorana Ibrajtera, koji u autorskoj ekipi potpisuje dramaturgiju komada, Peter Vajs je o patnjama gospodina Mokinpota pisao u bitno drugačijim okolnostima od današnjih (šezdesetih godina 20. veka). Bipolarni svet, pretnja nuklearne kataklizme, socijalna nejednakost, samo su neki od činilaca miljea iz kog se rađa priča o patnji ovog malog čoveka. Mokinpot, iracionalnom igrom više sile, nepravično je utamničen, suočen sa gubitkom posla, raspadom braka, osuđen da se potuca, tražeći pravdu. Rečju, uskraćen je za sve ono što čoveka čini čovekom. Nemoć je njegovo dominantno stanje, nemoć da (se) bilo šta promeni.

Ibrajter smatra da su danas okolnosti možda drugačije – globalističke tendencije (u velikoj meri vođene interesima krupnog kapitala), navala virtuelnog, sajber sveta u naše živote, ekonomski disbalans, ali da sve navedeno ipak jeste plodno tle za surovo poigravanje životom i sudbinom malog čoveka. Strepnja da preko noći, bez vidljivog i razumljivog razloga, možemo ostati bez svega onog što čini osnov iole dostojanstvene egzistencije, nije manja sada nego pre pola veka.
To su sve razlozi koji ovaj Vajsov komad čine aktuelnim: Gospodin Mokinpot je tu, među nama, samo se treba malo bolje zagledati, u susednoj kancelariji, u komšiluku, u svakome od nas.

A šta iz svog, glumačkog ugla kaže Jovan Torački, koji se našao u ulozi gospodina Mokinpota, saznaćemo iz kraćeg razgovora:

S jedne strane tekst se temelji na filozofskoj raspravi, dok je s druge strane formalno uobličen u stihu, koliko je bilo teško igrati glavnu ulogu u postavci takvog komada?

- Bilo je lepo, ali i relativno teško. Najviše sam zahvalan reditelju Ljuboslavu Majeri jer nisam siguran koliko bih sam uspeo da se izborim sa stihom i pored iskustva i talenta. Stih je u isto vreme i težak i zahvalan, on je kao rebus, rima uslovljava, i kao da trasira put kojim se treba kretati, te stoga može biti hladna i jednolična, a to je onda dosadno i svakako nije pozorište.

Reditelj Majera je očigledno pronašao rešenje da doskoči ovom izazovu, a tu su i vaše kolege koje su se ovog puta našle u potpuno drugačijoj ulozi od vas?
- Jeste, moje drage kolege ovog puta igraju nešto što se ne viđa često na našoj sceni, i da ne otkrivam previše o predstavi, reći ću samo da je ovaj tekst promišljen i inventivan do mudrosti, te da je rediteljsko čitanje Ljuboslava Majere, po mom sudu, bilo dovoljno kreativno da se značenja teksta ostvare u punom obimu. Tačnije, radi se o višeslojnosti znakova koji se nude u ovom pozorišnom jeziku koji smo stvorili i siguran sam da će se za svakog naći ponešto interesantno.

Ko je gospodin Mokinpot i zašto treba pogledati ovu predstavu?

- Jednostavno rečeno, Mokinpot je gospodin koji smo svi mi, više ili manje. I sve te patnje, brige i želje njegove, zapravo su u nama. Gospodin Mikinpot je suočavajući se sa problemima doživeo izvesnu pročišćenost koja ga je skupo koštala... Ovo mi je četvrti put da radim sa Ljuboslavom Majerom. On je moj i reditelj ove pozorišne kuće, i svakako je jedan od reditelja sa kojim se najlakše i najlepše razumem. Mišljenja sam da okruženju ne postoji originalnija, avangardnija i promišljenija, ako hoćete pozorišnija i umetničkija predstava. To su samo neki razlozi zbog koji vredi pogledati ovu predstavu.

Jedan ste od dobitnika jubilarnog priznanja „Toša Jovanović", kada zrenjaninsko Pozorište obeležava 180 godina postojanja, koliko vam to znači?

- Znači mi jer je to nagrada moje kuće i zato što je to dokaz toga koliko sam ovde dugo i da nisam u pozorište zalutao. Pozorište i ja se dobro razumemo.

Pored Jovana Toračkog u predstavi igraju; Vurst – Mirko PANTELIĆ, Žena – Nataša ILIN, Čuvar, Dragi gospod Bog – Dragan ĐORĐEVIĆ, Službenik – Stefan JUANIN, Poslodavac – Jovica JAŠIN, Advokat – Milan KOČALOVIĆ, Lekar – Miljan VUKOVIĆ, 2 anđela – Nataša LUKOVIĆ/Sanja NIKIĆ, Jelena ŠNEBLIĆ ŽIVKOVIĆ, 2 medicinske sestre – Nataša LUKOVIĆ/Sanja NIKIĆ, Jelena ŠNEBLIĆ ŽIVKOVIĆ, 3 lika iz vlade – Zvonko GOJKOVIĆ, Stefan JUANIN, Milan KOČALOVIĆ. Inspicijent je Sanja NIKIĆ, a sufler Ivana TITIN.
Tekst sa nemačkog prevela je Marija ANČIĆ, dramaturg je Goran IBRAJTER, režiju, idejno rešenje scenografije i kostima potpisuje Ljuboslav MAJERA, realizaciju kostima i scenografije Blagovesta VASILEVA, asistent režije je Sanja NIKIĆ, autor muzike je Ana ALEKSIĆ ŠAJRER, a dizajn zvuka je uradio Stefan NIKOLIĆ.

Predstava GOSPODIN MOKINPOT imaće pretpremijeru u četvrtak, 17. oktobra, a premijeru u petak, 18. oktobra. Prva repriza zakazana je za subotu, 19. oktobar, u 20 časova.

OČEKUJEMO VAS!

Ivan Trifunjagić
urednik
16. 10. 2019.

JUBILEJ NARODNOG POZORIŠTA ,,TOŠA JOVANOVIĆ”
180 godina zgrade teatra

 List Zrenjanin
Barokno pozorišno zdanje nastalo je 1839. godine na temeljima starog žitnog ambara. Kažu da ga je izgradio bogati trgovac iz ljubavi prema peštanskoj glumici, a ostalo je legedna…
Narodno pozorište „Toša Jovanović” koje nosi ime po jednom od najznačajnijih glumaca sa ovih prostora, danas je obeležilo važan jubilej – 180 godina od podizanja pozorišne zgrade. Tim povodom održana je svečana akademija na kojoj su dodeljena priznanja glumcima, ali i ostalim zaslužnima za život i rad teatra na Begeju. Nisu zaboravljeni ni velikani koji su pozorište gradili, stvarali, i provodili radni vek pronoseći njegovu slavu na „daskama koje život znače”.
– Pozorište je izdržalo probu vremena u gotovo dva veka svoga postojanja. Menjalo se i prilagođavalo sistemima vrednosti, ali je uvek služilo svojoj misiji, koja se ogleda u negovanju pozorišne umetnosti, pomaganju i podsticanju dramske književnosti i brižljivom očuvanju maternjeg jezika. Pozorište je imalo, i dalje treba da ima, ključnu ulogu u nacionalnoj kulturi, jer se kroz njega reflektuje, ne samo naša sadašnjost, već i prošlost, ali od njega zavisi i naša budućnost – naglasio je Ivan Francuski, direktor NP „Toša Jovanović” i dodao da teatar ima i obrazovnu ulogu.
Grad je velika podrška pozorištu, koje je njegov simbol, ponos i kulturna institucija od važnog značaja.
– Zrenjaninsko Pozorište je svedok svih istorijskih dešavanja na ovim prostorima. Funkcionisalo je u devet država i trajalo u gradu sa tri imena. Bečkerečani, Petrovgrađani, Zrenjaninci, podjednako i sa istom emocijom, ljubomorno su ga čuvali, brinuli o njemu i vodili posebno računa, a pre svega bili ponosni na najlepše barokno teatarsko zdanje koje se nalazi upravo u njihovom gradu. Bez obzira na sve promene, bilo je i ostalo mesto dobrih dešavanja, a svi važniji događaji vezuju se za ovu ustanovu kulture od izuzetnog značaja – rekao je Saša Santovac, zamenik gradonačelnika.
Svečanost je državnom himnom otvorilo pevačko društvo „Prepodobni Rafailo Banatski”, a glumci su izveli numere iz mjuzikla „Bilo jednom u Banatu” i predstave „Zrenjanin”.

M.Malbaški
Foto: Jovan Drndak Njegović
11. 10. 2019.

IN MEMORIAM 
VLADIMIR GRUBANOV
(1946–2019)
U četvrtak, 10. oktobra, 2019. godine, posle duge i teške bolesti, napustio nas je Vladimir Grubanov, direktor Lutkarske scene Narodnog pozorišta „Toša Jovanović", posvećenik lutkarstva.

Vladimir Grubanov, jedna od najistaknutijih ličnosti pozorišnog života Srbije, prevashodno u oblasti lutkarskog stvaralaštva, rođen je 11. maja 1946. godine u Zrenjaninu, gde se i školovao. U Narodno pozorište „Toša Jovanović" dolazi 1978. godine kao već uspešan organizator kulturnih aktivnosti i pokretač manifestacija posvećenih afirmaciji stvaralaštva mladih. Od 1980. godine preuzima rukovodstvo nad Lutkarskom scenom zrenjaninskog Pozorišta. Njegov visok profesionalni nivo, specifična lutkarska estetika, nepresušna inspiracija i velika energija uticale su na to da zrenjaninska Lutkarska scena izraste u jedno od najznačajnijih pozorišta u Evropi, svrstavajući lutkarsko pozorište Vojvodine i Srbije u rang umetnosti vodećih evropskih zemalja. Nagrade sa brojnih međunarodnih i domaćih festivala pokazatelj su uspešnosti promocije srpskog pozorišnog stvaralaštva kroz nastupe u Holandiji, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Kao umetnički direktor, rukovodilac i kreator odnosa sa javnošću Vladimir Grubanov je dao ogroman doprinos ugledu svoje Lutkarske scene na internacionalnoj sceni. Na specifičan i prepoznatljiv način utisnuo je jedinstven i snažan pečat u pozorišni život Srbije kroz nastupe na BITEF-u, Sterijinom pozorju, Trienalu evropskog lutkarstva u Pečuju (Mađarska), „Zlatnom Delfinu" u Varni (Bugarska), Svetskom festivalu lutkarstva u Atini (Grčka) i mnogim drugim reprezentativnim pozorišnim festivalima u Evropi.

Vladimir Grubanov je biran u najznačajnije forume vezane za delatnosti pozorišta: Izvršni odbor Saveza dramskih umetnika Srbije, Predsedništvo Zajednice profesionalnih pozorišta Vojvodine, Predsedništvo međunarodne asocijacije lutkara UNIMA; bio je stručni konsultant za formiranje lutkarskog pozorišta Kosova i Metohije po preporuci Ministarstva kulture Republike Srbije, kao i član organizacionih odbora brojnih međunarodnih i domaćih festivala.

Mnogo je pozorišnih centara u Evropi u kojima njegovo ime znači više od poštovanog gosta. Kreativnošću i znanjem, fleksibilnošću i htenjem, nesalomivom voljom i energijom, potpunom pripadnošću svetu pozorišne umetnosti u neprekidnom nizu od 30 godina ostavio je antologijske predstave, nisku od 324 nagrade, mnogo mladih glumaca, učestvovao je u konstituisanju brojnih prestižnih festivala pozorišta za decu, ali je i velik deo sebe ugradio u nove prijatelje i poštovaoce srpskog teatra i države Srbije. Jedinstven po mnogo čemu, pomerao je granice, istraživao i oblikovao deo modernog srpskog teatra, dovodeći ga u ravan najznačajnijih u evropskim razmerama.

Vladimir Grubanov biće sahranjen u subotu, 12. oktobra, u 15 časova na Katoličkom groblju u Zrenjaninu (Kalvarijska ulica), a komemoracija će se održati istog dana u 13 časova u velikoj sali Narodnog pozorišta „Toša Jovanović".

Narodno pozorište „Toša Jovanović", Zrenjanin
4. 10. 2019.
Zahvaljujemo se listu ZRENJANIN
na ustupljenom prilogu
28. 9. 2019.

IN MEMORIAM - SAVA DAMJANOVIĆ (1928-2019)
Poštovani,
obaveštavamo Vas da je u petak, 27. septembra, u 91. godini, preminuo zrenjaninski i jugoslovenski glumac SAVA DAMJANOVIĆ, koji je veći deo svoje profesionalne karijere proveo u zrenjaninskom Pozorištu kao njegov glumac i upravnik.

Sava Damjanović rođen je 27. januara 1928. godine u Drvaru (Bosna i Hercegovina, Jugoslavija). Ostvario je niz izuzetnih glumačkih uloga u pozorištu, na televiziji i na filmu. Igrao je u seriji „Osma ofanziva” (1979) i filmovima „Pop Ćira i pop Spira'' (1957),„Nizvodno od sunca” (1969), „Sutjeska” (1973), „Široko je lišće” (1981). U zrenjaninskom Pozorištu, kao svom matičnom teatru, radio je kao dramski umetnik od 1951. godine, pa sve do penzionisanja. Međutim, i nakon odlaska u penziju pojavljuje se na Dramskoj sceni igrajući u predstavama. Najviše je upamćen po glumačkim minijaturama („Pa izvolʼte u Sakule'', 1971) i velikim rolama ‒ Nikoletina („Doživljaji Nikoletine Bursaća”, 1958), Danilo Lisičić („Ja, Danilo”, 1964), Mane („Zona Zamfirova”, 1964), Vilhelm Sajler („Komandant Sajler”, 1967), Gorčin („Pelinovo”, 1975)... Prema rečima književnika Zorana Slavića, glumac Sava Damjanović bio je prototip teatarskog romantizma. Ovaj banatski Krajišnik, robusne spoljašnosti, ispunio je svoju životnu i umetničku sudbinu isključivo pozorištem. On likovima iz dramske literature nije prilazio sa distance, rezonerski, naučeno, već se jednostavno u njih utapao i uranjao. On je raspolagao retkim darom da nestajući u ponoru zadatog lika u isti mah zadrži neophodnu „šaku sopstvene soli'' – da ostane ličan i različit igrajući Engleza, Lalu ili Nemca, „umirući'”, smejući se ili kao ljubavnik zavodeći device i udate žene. I važno je istaći: sve je to radio instinktom, sledeći nemušti jezik izvornog, elementarnog talenta...

Pored briljantnih bravura na sceni Pozorišta „Toša Jovanović'', Sava Damjanović bio je i njegov dobar dugogodišnji upravnik u dva mandata 1968‒1969. i 1970‒1978. Prema pisanju književnika Stanka Ž. Šajtinca, Sava Damjanović se, pored nekolicine drugih upravnika, smatra jednim od najzaslužnijih za najveće domete zrenjaninskog Pozorišta. Došavši na čelo kuće uspešno je obavio podmlađivanje i popunu ansambla, obezbedio stanove za glumce i niz godina održavao visok nivo pozorišne produkcije.
Iako se njegov scenski lik može videti još samo na pohabanim pozorišnim fotografijama, u umetnosti pokretnih slika od zaborava ga čuvaju sekvence iz serija i filmova koje je snimio.

Sava Damjanović biće sahranjen u ponedeljak u 15 časova na Novom groblju u Zrenjaninu, a komemoracija će se održati istog dana u 13 časova u velikoj sali Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”.
Narodno pozorište „Toša Jovanović”, Zrenjanin

2. 9. 2019.
Počele probe novog komada na Dramskoj sceni NP "Toša Jovanović"
Picture
#mojeZRpozoriste
Dramska scena Narodnog pozorišta “Toša Jovanović” je počela sa probama nove predstave čija će premijera svečano otvoriti novu pozorišnu sezonu 2019/2020 u kojoj se obelezava 180 godina postojanja pozorišne sale i kontirnuiranog pozorišnog života u Zrenjaninu.
Komad Petera Vajsa “Isterivanje djavola iz sirotog gospodina Mokinpota” režiraće proslavljeni Ljuboslav Majera.
Saradnja sa rediteljem Majerom do sada je rezultirala legendarnim predstavama: “Antigona”, “Život I priključenija vojnika Ivana Čonkina”, “Mala sirena” i “Mrtve duše”.
Peter Vajs, nemacko-švedski autor je gotovo proročki, pre više od pola veka u svom komadu “Mokinpot” nagovestio jedan globalni trend – vladavinu krupnog kapitala, u kojem je ogromna vecina stanovnista planete svedena na služenje tom modernom Levijatanu…
Ostanite uz nas jer ćemo redovno donositi vesti sa proba.

Vaše pozorište.
17. 5. 2019.
Još jedna nagrada za lutkarsku scenu našeg pozorišta
Picture
#mojeZRpozoriste
Sa upravo završenog 20. Lut festa naši lutkari su se vratili sa nagradom: Nagrada za animaciju dodeljena je Andriji Poša za animaciju psa u predstavi "Carski pevači" Narodnog pozorišta "Toša Jovanović" iz Zrenjanina. Čestitamo!
13. 5. 2019.
Lutkarska scena našeg pozorišta i ove godine učestvuje na Lut festu u Istočnom Sarajevu.
Naši lutkari izvešće predstavu CARSKI PEVAČI po tekstu Srboljuba Stankovića, u režiji Irene Tot.
U planu su i lutkarske radionice: Radionica Folklor kroz lutkarstvo "Priče iz starog mlina", koju vodi Zorana Milošaković iz Pozorišta lutaka "Pinokio", Beograd, Radionica izrade i animacije lutaka "Otkačene lutke", koju vode Ankica Avramović iz Istočnog Sarajeva i Tibor Farago iz Narodnog pozorišta "Toša Jovanović", Zrenjanin i radionica "Lutka i ja smo dio jednog sna", koju vodi dramaturg i reditelj iz Beograda Milan Mađarev.
22. 4. 2019.
ZATVOREN 69. FESTIVAL PROFESIONALNIH POZORISTA VOJVODINE - DOMAĆINIMA DVE NAGRADE ZA MJUZIKL
"BILO JEDNOM U BANATU"

- nagrada za najbolji kostim  Vanji Popović
- specijalna nagrada za kolektivnu igru - ansabmlu predstave
U petak, 12. aprila, na otvaranju Festivala, sa naše scene smo poručili koliko nam je kao domaćinima drago sto se festival vratio u Zrenjanin i sa nestrpljenjem smo čekali da pogledamo predstave po odabiru selektora Slobodana Savića.
I uživali smo. Svi mi, publika, kolege i naravno, naši najmladji sugradjani. Iz dana u dan nizale su se odlične vojvodjanske dramske predstave i predstave za decu.
Nama kao domaćinima je bilo teško, ali ne da ugostimo drage kolege, vec da nadjemo mesta u ovoj našoj prelepoj baroknoj sali za svakog gledaoca. Upravo takvo interesovanje publike potvrdjuje ono što smo rekli na otvaranju festivala, da zrenjaninska publika ume da prepozna dobro pozorište i da ga voli. Prepune sale iz dana u dan su godile svima, a sigurno najviše samim glumcima kojima je to bio dodatni podsticaj da budu jos bolji. Pozorište je tokom 6 festivalskih dana stvarno bilo centar pozorišne Vojvodine, a oni srećnici koji su dosli do karata mogli su da čuju, vide, uživaju i razmišljaju o dobrim predstavama. Ova sala se orila svakog dana od aplauza.
Očekujemo vas sledećeg aprila na istom mestu!
9. 4. 2019.
Najavljen 69. festival i potpisan ugovor sa kompanijom GOMEX
Na jučerašnjoj konferenciji za novinare, Ivan Francuski, direktor Narodnog pozorišta "Toša Jovanović", ispred domaćina Festivala i Valentin Vencel, predsednik Zajednice profesionalnih pozorišta Vojvodine, osnivača Festivala, najavili su ovogodišnje, 69. izdanje najstarijeg pozorišnog festivala kod nas u čijem će se takmičarskom programu naći najbolje vojvođanske predstave za odrasle i decu po oceni selektora Slobodana Savića. Festival se održava pod sloganom "Pozorište u stigmatizovanom društvu".
Konferenciji je prisustvovao i direktor kompanije GOMEX sa kojom je potpisan Ugovor o donatorstvu.
Osim kompanije GOMEX koja od 2010. godine pomaže zrenjaninsko pozorište, realizaciju 69. festivala pomogli su Grad Zrenjanin i pokrajinski Sekretarijat za kulturu.

Čelnik kompanije „Gomex“ Goran Kovačević naglasio je da mu je drago zbog nastavka saradnje sa zrenjaninskim pozorištem.
– Kultura oplemenjuje a samim tim svima donosi dobitak. Mi dugoročno pomažemo Narodno pozorište u Zrenjaninu i Sterijino pozorje, i imali smo odlične rezultate. Raduje da je i ova manifestacija, koju je Zrenjanin preuzeo na pet godina, sve bolja. Mi ne očekujemo promene preko noći, to je uvek dugoročni proces, ali svake godine treba načiniti pozitivan pomak – reči su Kovačevića.
Predsednik Zajednice profesionalnih pozorišta Vojvodine Valentin Vencel istakao je da je veoma uzbuđen zbog dolaska u Zrenjanin, jer je to njegov rodni grad.
– Na ovom mestu načinio sam prve pozorišne korake. Zrenjanin je, po meni, izvanredan spoj sjajne publike i izuzetnog teatra. Živimo u svetu punom antagonizama a pozorište je most koji povezuje različitosti. Zrenjaninska publika, koja je interkulturalna, prava je sredina za ovakvu vrstu događaja, za pozorište kao prostor zajedništva u različitosti – naglasio je Vencel, ocenjujući ovogodišnji festival kao jedan od najkvalitetnijih na Balkanu, sa repertoarom na srednjoevropskom nivou.
– Prošle godine bili smo odlični domaćini ovog festivala, koji nam mnogo znači, jer Zrenjanin mnogo ulaže u kulturu, posebno u pozorište. To mora da rezultira i na ovaj način. U proteklom periodu odrađene su brojne predstave, zapažene i kod publike i kod kritike. Bili smo i domaćini dva festivala, ovog pokrajinskog, i lutkarskog na nivou Srbije. Dobili smo i najviše državno priznanje – Sretenjski orden, i sve to moramo opravdati. Zadatak je ozbiljan i odgovoran, ali mi smo spremni da ga ispunimo – istakao je direktor zrenjaninskog pozorišta Ivan Francuski.
On je napomenuo da je Zrenjanin spreman i za novi zadatak, da ovaj festival organizuje i u naredne tri godine, što mu je već povereno.
26. 3. 2019.
Zahvaljujemo se listu "Zrenjanin" na prilogu
15. 2. 2019.

IZUZETNO PRIZNANJE NAŠEM POZORIŠTU POVODOM DANA DRŽAVNOSTI
Ukazom predsednika Republike Srbije
broj KOPR 14 od 11. februara 2019. godine
za naročite zasluge za Republiku Srbiju
i njene građane u oblasti kulture,
posebno pozorišne umetnosti,
povodom 180 godina rada
odlikovano je
Narodno pozorište
"Toša Jovanović" Zrenjanin
Sretenjskim ordenom
drugog stepena
U Beogradu
15. februara 2019. godine
6. 2. 2019.

NOVA PREDSTAVA
NA LUTKARSKOJ SCENI
Jovan Caran
’’DIVLJOŽDER ili zašto ne želim da porastem’’
Režija: Jovan Caran
ULOGE:
MALIŠAN-NATAŠA MILIŠIĆ
ĆEBENCE-ANDRIJA POŠA
DIVLJOŽDER-MIROSLAV MAĆOŠ
NOJ,KROKODIL,MAČKA-SNEŽANA POPOV
AŽDAJA,OVCA-TATJANA BARAĆ
LAV-DANILO MIHNJEVIĆ
Ispicijent i sufler-ALEKSANDRA ŠALAMON

Ova prestava se bavi odgovorom na pitanje postavljeno u uvodnoj pesmici:
Nikom ovde jasno nije
Što se mali dečak krije...
Od kakve se skriva strave?
Pokriva se preko glave!
I zašto mu cucla treba
kada više nije beba?
Ako priču prepričamo, pokvarićemo iznenađenje. Dovoljno će biti da nabrojimo junake.
To su:
Jedan Mališan koji je rešio  da ponovo bude mala beba, njegovo verno Ćebence-Bebence , Strašni Lav, Opasni Krokodil, Troglava Aždaja (sa jednom glavom), Divljožder, Nervozna Ovca, Cica Maca i Noj
(A ko je i šta je taj Divljožder, to ni nama nije jasno)
Premijera: Petak, 1. mart 2019. u 18h
24. 1. 2019.

„ZLOSTAVLJANJE" - PREDSTAVA O PSIHOLOŠKOM NASILJU U BRAKU
Picture
#mojeZRpozoriste
 Dramska scena Narodnog pozorišta „Toša Jovanović" iz Zrenjanina premijerno će 31. januara i 1. februara na kamernoj sceni izvesti predstavu „Zlostavljanje", rađenu prema motivima istoimene pripovetke Iva Andrića, u režiji Momčila Miljkovića.
„Ideja kojom smo se vodili u stvaranju ove predstave bila je da se prikaže kako svuda oko nas, u kućama i stanovima žive žene koje svakodnevno trpe i stradaju, a ljudi ih često, zbog neupućenosti, osuđuju kada im se nešto loše desi", upućuje nas reditelj Momčilo Miljković na pauzi jedne od završnih proba. U osnovi ovog komada položena je tema psihološkog nasilja muškarca nad ženom u braku, ali se u dramskoj igri traga i za uzrocima destruktivnih poriva koji osobu pretvaraju u nasilnika, kao i za funkcijama „maske" koju, svesno ili ne, odabiramo na osnovu konvencije, porekla, ali i rodnog, profesionalnog i socijalnog statusa.
Skladan bračni život naizgled uliva sigurnost, ali idilična slika porodičnog miljea kojom se svakodnevno predstavljamo društvu neretko je nešto savim drugo. Da li se položaj žene u braku suštinski promenio ili su uzusi vremena evocirani u Andrićevoj priči „Zlostavljanje" i danas prisutni, pitali smo Natašu Ilin, glumicu koja tumači lik Anice Marković, siromašne devojke udate za uglednog i bogatog fabrikanta četki, gazdu Andriju Zerekovića (Dragan Đorđević):
- Lik Anice u našoj predstavi nije doživeo transformacije, ostao je veran liku iz pripovetke. Ona je žena koja iz noći u noć trpi psihičko zlostavljanje, koje je nekada teže od fizičkog. U današnjem svetu mnogo je Anica među nama, žena koje ćute, trpe, i u strahu su da se pobune. Mislim da o ovoj temi treba više govoriti i da se Andrićeve junakinje ne razlikuju mnogo od današnjih žena. Vreme je prošlo, te je pitanje šta se sa njime promenilo, a šta ostalo isto.
Režija je poverena Momčilu Miljkoviću, dramske intervencije na tekstu načinila je Maša
Seničić, scenografkinja je Milana Trifunjagić, a za kostim se pobrinula Blagovesta Vasileva.
Igraju Nataša Ilin i Dragan Đorđević, a u posebnoj ulozi pojavljuje se i Stefan Juanin.
Pretpremijera predstave „Zlostavljanje" zakazana je za 30. januar, premijerna izvođenja su 31. januara i 1. februara, dok je prva repriza predstave 2. februara.

M.Malbaški
LIST ZRENJANIN 24. 1. 2019.
3. 12. 2018.
Nakon odgledanih osam lutkarskih predstava na 49. Susretima profesionalnih pozorišta lutaka Srbije, na najznačajnijem nacionalnom lutkarskom festivalu, koji organizuje UNIMA centar Srbije, žiri u sastavu: Željko Hubač, dramaturg i predsednik žirija, Dragoslav Todorović, reditelj, i Saša Latinović, glumac, doneo je odluku da Nagradu za glumačko ostvarenje jednoglasno dodeli Nataši Milišić za ulogu Plavog Petra u predstavi Đule Urbana"Plavi Petar", režija Emilija Mrdaković, Lutkarske scene Narodnog pozorišta "Toša Jovanović" iz Zrenjanina.
10. 11. 2018.

CARSKI PEVAČI ponovo u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović”
- na srpskom i na mađarskom jeziku
Ova višestrukonagrađivana lutkarska predstava naći će se ponovo na repertoaru zrenjaninskog Pozorišta u sredu, 14. novembra (na srpskom) i u četvrtak, 22. novembra (na mađarskom). Prvobitno izvedena 1999. godine, predstava CARSKI PEVAČI, u obe jezičke izvedbe, visoko je ocenjivana ne samo na domaćoj lutkarskoj sceni, već je, prema rečima Stanka Šajtinca, „zrenjaninske lutkare ponovo postavila u žižu evropskih tokova lutkarstva” (Festival lutkarskih pozorišta Srbije 1999.; 49. Susreti profesionalnih pozorišta Vojvodine; Kulturno bijenale Jugoistočne Evrope u Solunu 2000.; Međunarodni Festival u Trgovištu 2003.). Značaj ove predstave ogleda se i u tome što je njome obeležena i poslednja saradnja sa „velikim zadužbinarom” Lutkarske scene Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” - Srboljubom Luletom Stankovićem, koji je započeo režiju ovog komada rađenog prema poznatoj bajci braće Grim „Bremenski muzičari”, ali i po tome što su brojna pristigla priznanja bila konačna potvrda dolaska nove generacije glumaca-lutkara na kojima će počivati budućnost Lutkarske scene. Kao koreditelj koji će dovršiti režiju predstave CARSKI PEVAČI i navestiti neke druge uspešne postavke na zrenjaninskoj sceni, pojavljuje se Irena Tot, dok će kreaciju lutaka obaviti legendarni Tihomir Mačković.
U predstavi igraju: MIROSLAV MAĆOŠ - Magarac, ANDRIJA POŠA - Pas, OLGICA TRBOJEVIĆ KOSTIĆ - Mačka; Pela; udavača IRENA TOT - Petao, SNEŽANA POPOV - Miš. Inspicijent i sufler je Aleksandra Šalamon.
Ivan Trifunjagić
NP "Toša Jovanović"

6. 11. 2018.

U SUSRET NOVOJ PREMIJERI
NA KAMERNOJ SCENI
„TODOR MANOJLOVIĆ” ZRENJANINSKOG POZORIŠTA
- Psihološka drama prema motivima Andrićeve pripovetke „Zlostavljanje”
Dramska scena Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” započela je 5. novembra rad na novoj predstavi. U pitanju je komad nastao prema motivima pripovetke Iva Andrića „Zlostavljanje", koji aktuelizuje psihološko nasilje muškarca nad ženom u braku. Iako smeštena u međuratnom periodu, ova Andrićeva priča nas i danas uverava da pored fizičkog nasilja, koje je (nedovoljno) prepoznato od strane institucija, te je stoga često predmet kampanja javnosti, u našem društvu postoji još jedan, podjednako prisutan problem - verbalno nasilje. Bilo da se ono pojavljuje u vidu vređanja, omalovažavanja, ismevanja, negiranja potreba ili nekog suptilnijeg oblika psihološke torture, verbalno zlostavljanje osobe koje ga trpe dovodi do poniženja i u njima izaziva osećaj manje vrednosti. Da li se položaj žene u porodici i braku suštinski promenio, da li su se stekli društveni uslovi i vrednosne predispozicije koji bi ženi omogućili slobodne životne izbore ne primoravajući je da trpi ili strada zbog njih, ili su uzusi vremena evocirani u Andrićevoj priči i danas prisutni? Pokušavajući da odgovori na ova pitanja umetnička ekipa predstave ujedno traga za uzrocima destruktivnih poriva koji osobu pretvaraju u nasilnika, ali i za funkcijama „maske” koju, svesno ili ne odabiramo pod uticajem konvencije, na osnovu porekla, ali i rodnog, profesionalnog i socijalnog statusa.

Svoj savremeni kontekst ova psihološka drama pronalazi u dramatizaciji Maše Seničić, a režijsku postavku joj daje Momčilo Miljković. Scenografkinja je Milana Trifunjagić. U predstavi igraju Nataša Ilin, Dragan Đorđević i Stefan Juanin. Premijera se očekuje krajem decembra 2018. godine na Kamernoj sceni „Todor Manojlović” zrenjaninskog Pozorišta.

Ivan Trifunjagić
21. oktobra 2018.
 „ZRENJANIN" - NAJUSPEŠNIJA PREDSTAVA „FESTIVALA POBEDNIKA FESTIVALA"
Picture
#mojeZRpozoriste
Na XI pozorišnim svečanostima „Festival pobednika festivala", koje su se održale od 15. do 20. oktobra 2018. godine u Centru za kulturu i obrazovanje Rakovica (Beograd), stručni žiri u sastavu Ljiljana Stjepanović, dramska umetnica (predsednica žirija), Jelena Bogavac, pozorišna rediteljka, i Tanja Peternek, novinarka i dramaturškinja, jednoglasno je doneo odluku da se:
nagrada za najbolju predstavu dodeli predstavi „Zrenjanin", NP „Toša Jovanović" iz Zrenjanina: „za kolektivnu i doslednu igru i jedinstvo ansambla u sprovođenju rediteljske ideje, za postizanje maksimalnog stepena empatije koji sadržaj predstave provocira u socijalno političkom ključu iščitavanja savremene stvarnosti". 
Stručni žiri je takođe jednoglasno doneo odluku da se:
nagrada za najboljeg reditelja dodeli Borisu Liješeviću za predstavu „Zrenjanin", obrazloživši je rečima: „kontinuirano i dosledno sprovedena rediteljska ideja na svim nivoima dramskog delovanja; maštovitim i autentičnim rešenjima i autonomnim umetničkim pristupom, osvetlio je i zaokružio ideju teksta sa posebnim akcentom na savremenu tematiku problema našeg postojanja".
Ivan Trifunjagić
glavni urednik
​16. 10. 2018.

​„U MAGIJI POZORIŠNE STVARNOSTI - pozorišni dnevnik 1969-2018”
Picture
#mojeZRpozoriste
U pitanju su odabrane pozorišne kritike Zorana Slavića, odnosno prikazi dramskih i lutkarskih predstava zrenjaninskog pozorišta u proteklih 50 godina koji su objavljeni u štampi i na internet portalima, u izdanju Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” i Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin”.
Sabiranje tekstova pozorišne kritike, nažalost, i dalje je kuriozitet ne samo za domaću izdavačku delatnost, već i za samu teatrološku literaturu, budući da su takva izdanja njen neizostavni deo. Hoću da kažem da je objavljivanje ovakve knjige kultorološki događaj prvog reda, i da bi stoga njena percepcija u našoj sredini morala da nadiđe okvire zainteresovanosti pozorišne javnosti.
Bez obzira što pri razmatranju uređivačkog aspekta ove knjige možemo poći od autorskog načela i samog predmeta kritike, smatram da je vremenska odrednica u naslovu - pozorišni dnevnik od 1969. do 2018. godine - ključna indikacija za razumevanje značenja zbirke pozorišnih kritika kao svedočanstva o institucionalnom kontinuitetu i metamorfozičkom karakteru pozorišta, čiji se identitet stoga nikada ne dovršava, jer da nije tako, verujem da bi svako, bilo da radi u pozorištu ili ga posećuje kao gledalac, sa sigurnošću mogao reći šta je njegova nepromenjiva suština, a šta veo epohe ili trag neponovljivog izraza talentovanog umetnika. Ili, možda, upravo pozorišni kritičar može dati obrise tog jedinstvenog identiteta u nastajanju - nalazeći se u svojevrsnom raskoraku između dve stvarnosti, on u jednoj osluškuje moral i estetske prohteve konkretne sredine u realnom vremenu, dok, istovremeno, u drugoj otvara svoje biće za umetničke nadražaje koji ga uvode u stvarnost u kojoj vladaju mimezis pozorišnim jezikom i katarza pozorišnim oblikom, pokušavajući na taj način da dokuči analogije između dva sveta. A kada se veze uspostave, zadatak je obavljen - društvena stvarnost postala je lik u ogledalu pozorišne stvarnosti čiju nam sliku upravo daje pozorišni kritičar. Iz tih razloga, ova nam se knjiga nudi ne samo kao hronologija pozorišnih kritika, već i kao hronika zrenjaninskog pozorišta, odnosno pozorišna hronika grada.
Ivan Trifunjagić
15. 10. 2018.

OBELEŽEN DAN NARODNOG POZORIŠTA „TOŠA JOVANOVIĆ“:
Nagrade pojedincima i knjiga o hronici zrenjaninskog teatra
oktobar 15. 2018 List Zrenjanin

Teatarsko zdanje, ponos grada, nastalo je baš ovakvog oktobra, pre 179 godina, rečeno je danas, 15. oktobra, u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ na proslavi dana ove ustanove. Obeležava se i 72 godine rada dramske i 62 godine lutkarske scene. Na svečanosti je predstavljena prva knjiga pozorišnih kritika u istoriji Zrenjanina, a dodeljena su i priznanja članovima NP „Toša Jovanović“.
Prošla sezona bila jedna od najuzbudljivijih – zrenjaninski teatar je gostovao na festivalima u Zenici i Sarajevu, a takođe je bio i domaćin za dve pozorišne smotre, kazao je direktor Narodnog pozorišta Ivan Francuski. Zamenica predsednika Skupštine grada Ljuba Travica čestitala je rođendan svim članovima NP „Toša Jovanović“, naglasivši da ova ustanova vaspitava, obrazuje i svojim delom čini našu sredinu boljom.
„U magiji pozorišne stvarnosti – pozorišni dnevnik od 1969. do 2018. godine“ (izdanje NP „Toša Jovanović“ i Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“), autora Zorana Slavića, prva je hronika zrenjaninskog pozorišta. Kako je bila uloga teatra tokom svih tih godina, objasnio je Zoran Slavić.
– Samo je magija ista, a sve ostalo se hodom vremena izmenilo. Pozorište kao institucija je u raznim epohama imalo različite uloge. Međutim, pozorište kao scena i magija uvek je imalo jednu isključivu svrhu – ono se bori za umetničku istinu, za čoveka, za bolje životne okolnosti. Pozorište i danas hoće da vaspitava, da bude humano na braniku opšte čovečanske slobode i u tom smislu ono se ne menja – kazao je Slavić.
Priznanja povodom Dana zrenjaninskog Pozorišta dobili su Andrija Poša i Danilo Mihnjević, koji su bili nagrađeni za uloge oca, odnosno pukovnika Bojića u predstavi „Vesela kuća“ (tekst Stevana Pešića, režija Irene Tot) na Susretima lutkarskih pozorišta Srbije u martu ove godine. Priznanje je pripalo i Blagovesti Vasilevoj, koja je na Susretima bila nagrađena za kreaciju lutaka u ovoj predstavi. Nagrađeni su i Dejan Karlečik i Sanja Radišić, koji su dobili priznanja za glavnu mušku ulogu i ulogu Male u predstavi „Zrenjanin“ (tekst Igora Štiksa, režija Borisa Liješevića) na Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine i Festivalu bosanskohercegovačke drame.
Tokom svečanosti u baroknoj sali Narodnog pozorišta nastupili su bariton Vladimir Jakšić, koji je izveo numeru „Snove snivam“ uz klavirsku saradnju profesorke Tine Nikolovske, kao i Gradski dečji hor Kulturnog centra.
M.M.
Foto: J. NJ. Drndak
2. 10. 2018.
Picture
#mojeZRpozoriste

U foajeu zrenjaninskog Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“, 2. oktobra u 12 časova, svečano je otvorena izložba lutaka „5 gradova – 5 pozorišta“.
Kreiranje i promocija putujuće turneje odnosi se na organizovanje izložbe lutaka iz pet gradova, odnosno pet pozorišta – dva iz Mađarske (Lutkarsko pozorište „Kever Bela“ iz Segedina i Lutkarsko pozorište „Ciroka“ iz Kečkemeta) i tri iz Vojvodine (Dečje pozorište Subotica, Pozorište mladih Novi Sad i Narodno pozorište „Toša Jovanović“ Zrenjanin).
Na izložbi će svako pozorište izložiti od 5 do 10 lutaka iz proizvoljno odabrane predstave. Prva izložba je održana u maju u Segedinu, nakon čega je preneta u Kečkemet
Turneja lutaka u Srbiji počela je 17. septembra u Subotici, tokom trajanja 25. Međunarodnog festivala pozorišta za decu, da bi zatim iz Subotice došla u Zrenjanin. Nakon Zrenjanina, lutke će biti izložene u Novom Sadu čime će biti završena ova putujuća turneja.
Izložba lutaka biće otvorena do 12. oktobra.
Partnerska institucija je Pozorište lutaka „Kever Bela“ iz Segedina.
28. 6. 2018.
REDITELJ VLADIMIR LAZIĆ O PRVOM MJUZIKLU U ZRENjANINSKOM TEATRU I ISKUSTVU SA ANSAMBLOM
Picture
#mojeZRpozoriste
28. 6. 2018. List Zrenjanin

Od slučajnog susreta do zanosne ljubavi

Pre dve nedelje na velikoj sceni NP „Toša Jovanović” okupio se ansambl koji je počeo da radi na novom ostvarenju, žanru dosad neviđenom u zrenjaninskom teatru. Radi se o mjuziklu „Za tebe, ljubavi moja”, prema priči Igora Bojovića „Legenda o pozorištu”. Tekst su napisali Željko Mijanović i Vladimir Lazić, a tekst songova Željko Mijanović. Kompozitor je Miroslav Ademović, koreografkinja Milica Cerović, scenograf Filip Jeftić, a koordinatorka i pomoćnica reditelja Senka Petrović.
Reditelj je Vladimir Lazić, autor više od 120 pozorišnih ostvarenja, između ostalog i mjuzikala „Cigani lete u nebo” i „Mister dolar”, i dobitnik 20 nagrada za režiju. Legenda o nastanku zrenjaninskog pozorišta biće osnova mjuzikla „Za tebe, ljubavi moja”, a ova zanosna ljubavna priča jeste bečkerečki „Mulen Ruž”, ističe reditelj Lazić.
Zbog čega Vas je privukla storija o nastanku našeg pozorišta?
– Predlog je potekao iz zrenjaninskog teatra i još pre dve godine započeli smo razgovor oko moguće saradnje. Postoji legenda da se neki bogati trgovac zaljubio u putujuću peštansku glumicu i da joj je onda sagradio pozorište. Ozbiljno smo krenuli u posao, istraživali i došli do onoliko materijala, koliko je moglo da se pronađe iz Arhiva, Muzeja, Biblioteke i privatnih izvora, kako bismo predočili duh vremena, kao što se radi u ozbiljnim evropskim projektima. U velikim filmovima poput „Kabarea”, „Mulen Ruža” ili „Čikaga”, niko se ne zapita da li se to baš tako dogodilo, bitno je da se ubode duh vremena, kao što je u „Kabareu” začetak fašizma. Naš zadatak je da publici predočimo kako je to moglo da izgleda i da je zaintrigiramo. Mjuzikl ima još jednu funkciju – da publici ponudi, sem duhovite, interesantne priče i žešćeg zapleta, i dobru muziku i koreografiju, tako da je to četvorospreg.
Koja je glavna karakteristika toga vremena?
– Sve se dešavalo u osvit buržoaske revolucije 1848. godine, to je društveni angažman, a sa druge strane je ekonomska stvarnost, uz sve ono što muči mala mesta. Podaci ne govore da je Veliki Bečkerek bio nešto posebno, već palanka, nalik na stotine sličnih. Mi smo se fokusirali na ono što mjuzikl traži – intimne, fatalne ljubavne priče, velike lomove. Bavili smo se ličnim sudbinama i time kako zapravo jedan slučajni susret može da odigra važnu ulogu. Publika bi trebalo da doživi lične sudbine – nije najvažniji društveni angažman. Posle toliko godina rada na raznim mjuziklima, procenio sam da je ovde najbolje ispričati jednu žestoku priču, možda preterujemo, ali to je bečkerečki „Mulen Ruž”.
Ovo je prvi mjuzikl našeg Pozorišta, koliko je to izazov za Vas kao reditelja, ali i za glumce?
– Kada čovek prvi put dođe negde, sve mora da krene od nule. U pitanju je prilježna ekipa i svaka proba je novo otkriće. Gledajući jedni druge, glumci su prosto zapanjeni šta su sve uspeli, a tek je prošlo dve nedelje proba. To ide kao škola plesa, moraju prvo da savladaju jedan, pa deset koraka i tek onda ulazimo u koreografiju. Susretao sam se sa takvim ansamblima, ništa mi nije čudno. Ovde su svi vredni, jako je dobra atmosfera, vrlo su zadovoljni i muzikom, ali da ne kobim…
Da li je ovo Vaš prvi angažman ovde?
– Ne, radio sam pre petnaestak godina dramu „Crna rupa” Gorana Stefanovskog, ali je to bio drugi ansambl. Sada ima puno mladih ljudi, sa većinom nisam sarađivao. Zrenjaninski teatar znam, sticajem okolnosti gledao sam ga nekad u Beogradu. Bila je to vrhunska izvedba, „Revizor” u Žigonovoj režiji, izuzetna predstava i dramski ansambl.

  • NAGRADE I FESTIVALI
    – Imali smo nekoliko novih ostvarenja – premijeru lutkarske predstave „Vesela kuća”, zatim premijeru melodrame „Tramvaj zvani želja” i komedije „Nemam da platim i neću da platim”. Planirali smo još jednu, ali smo je odložili zbog rekonstrukcije foajea u novembru, kada smo prekinuli sezonu. Bilo nam je bitno da se spasi zgrada koja je bila u lošem stanju. Krajem januara nastavili smo sezonu. U međuvremenu smo dobili domaćinstvo za Susret profesionalnih pozorišta lutaka Srbije i Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine. Oba su bila jako dobro organizovana, uz sjajne predstave, pozorište je bilo puno, tako da smo bili u žiži interesovanja. Od januara do danas, učestvovali smo na tri festivala i osvojili ukupno 10 nagrada – rekao je direktor Pozorišta Ivan Francuski, dodavši da će naredna sezona početi mjuziklom koji bi trebalo da bude urađen do 15. oktobra.
M.MARIČIĆ
25. 6. 2018.

GLUMICA MIRJANA ŠAJTINAC O LJUBAVI PREMA POZORIŠTU, LUTKARSTVU, UMETNIČKOJ PORODICI, LIČNOJ I STVARALAČKOJ SLOBODI 
July 25, 2018 List Zrenjanin
Picture
#mojeZRpozoriste
Uzajamna podrška je suština našeg zajedničkog života
  • Za glumca-lutkara lutka je osnovno izražajno sredstvo. Animacijom lutka oživi. Koren ovog pojma je u grčkoj reči anima, što znači duša. Naravno, iz svega proističe zaključak da glumac daje dušu lutki
Jednom glumica – uvek glumica. To najbolje potvrđuje naša sugrađanka Mirjana Šajtinac, dugogodišnja glumica Lutkarske scene Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”, koja je glumi posvetila ceo život i ni danas je ne napušta. Jedna od onih koji, uprkos godinama, umeju da se igraju na sceni i koja je renome sticala brojnim ulogama, nagradama, odnosom prema glumi i pozorištu, ali i prema kolegama…
Na 48. Susretu profesionalnih pozorišta lutaka Srbije koji je nedavno održan u Zrenjaninu, dobila je Nagradu „Boško Zeković” koju Pozorište mladih iz Novog Sada dodeljuje za sveukupni doprinos razvoju lutkarstva. Bilo je, zaista emotivno, svečano, uz ovacije.
Kakav je osećaj primiti ovu Nagradu, nakon niza koje ste stekli tokom dugogodišnje karijere?
– Osećaj je bio prijatan, a mislim da se moja iskrenost osetila u mojim rečima zahvalnosti.
Nagrađeni ste i za Zekana, Magdu, Cicana u kultnoj predstavi „Rumena i Stari lav” koja je nagrađena na Internacionalnom festival u Varni, u Bugarskoj, 1984. godine, Pantalonea u još jednoj, najnagrađivanijoj, „Bajci o kralju Jelenu”, Lisicu, Ministra… Kako ste uspeli da „uđete” u sve ove likove?
– Svaki lik u predstavi je deo kolektivne igre, odnosa prema partrneru i situaciji. Pripadala sam generaciji koja je, pored talenta, mnogo radila, eksperimentisala, usavršavala se, a iznad svega, imala čist i iskren entuzijazam. Ne može se poreći da smo imali i velike učitelje, kako u kući, tako i u gostujućim rediteljima.
Uporedo sa profesionalnim radom u matičnoj kući, osnovali ste, 1995. godine, Lutkarsko scensku trupu „Tirli virli” koja je i danas aktivna. Šta je na repertoaru i šta pripremate?
– Godine 1995. bilo je teško stanje za realizaciju programa u pozorištu. Za glumca je velika nesreća kada ne radi. Sa kolegama Aleksandrom Dragarom, Kristinom Mirkov, uz podršku Radivoja Šajtinca, kao autora mnogih tekstova i uz moju kreativnu i organizacionu inicijativu, osnovali smo trupu „Tirli-virli”. U toku svoje misije grupa je dobila još saradnika, glumicu Irenu Tot i tonca Roberta Lacka. Naše predstave su kompletni autorski projekti, od teksta, preko režije, izrade lutaka, muzike i scenografije. Trenutno igramo predstave „Ašum- šuma” i „Zavičajna slikovnica”
Šta je za vas gluma?
– Gluma je igra, ali i kreativna obaveza prema tekstu, deci kao ciljnoj grupi, partneru i svim ostalim kreativnim komponentama koje čine predstavu. Za glumca-lutkara lutka je osnovno izražajno sredstvo. Animacijom lutka oživi. Koren ovog pojma je u grčkoj reči anima, što znači duša. Naravno, iz svega proističe zaključak da glumac daje dušu lutki, tom pomenutom izražajnom sredstvu.
Zajedno smo igrale u avangardnoj predstavi „Ćelava pevačica” Ežena Joneskua, u režiji Miše Martinova, u avangardnom teatru Doma mladosti, nakon „Kralja Ibija” i „Mušice”. Kako pamtite period koji vas je zauvek okrenuo umetnosti?
– Period pun volje i želje za samopronalaženjem i bogaćenjem vizije ka kojoj smo žudeli, uz izuzetno sadržajno druženje i mislim da se taj period dokazao u novijoj istoriji gradske kulture. Tada sam upoznala i svog sadašnjeg životnog saputnika Radivoja Šajtinca u kom imam veliku podršku i poštovanje za sve što radim. Ćerka Ljudmila, sin Uglješa, snaha, dever Stanko, svi su u umetničkim vodama.
Kada ste znali da ćete biti glumica?
– Imala sam, naravno, veliku želju još u detinjstvu. Nakon položene audicije u Lutkarskom pozorištu, posle nekoliko godina rada u avangardnom teatru Doma omladine, primljena sam kao glumac pripravnik. Posle svoje prve nagrade za ulogu Žuće u predstavi „Mačak Toša”, u režiji Soje Jovanović, bila sam svesna da nisam pogrešila u izboru svog poziva.
Jovan Bata Putnik je vodio Školu glume?
– Rad sa rediteljem Jovanom-Batom Putnikom bio je izuzetno dragocen, inspirativan i otkrivalački. Imali smo časove dikcije, analize teksta, scenskog pokreta, improvizacije. Sve je to bilo u cilju našeg umetničkog obrazovanja i usavršavanja. To je i za mene bilo konačno saznanje, da osim talenta, u mom poslu uvek treba još puno rada.
Ima li neka posebna uloga?
– Teško je to odvojiti ali, generalno, iz mog ličnog ugla, svaka uloga koja je doprinela uspehu predstave u celini posebno mi je draga.
Kako pripremate ulogu?
– Na probama, kod kuće, u šetnji, u stalnom razmišljanju o svom zadatku u predstavi, ne gubeći iz vida značaj uzajamne kolektivne igre.
Šta vas još ispunjava?
– Čitanje, šetnja, boravci u prirodi, druženje sa dragim ljudima, kulinarstvo kao kreacija za moje najbliže. Poznato vam je da sam deo porodice u kojoj se prepliće pozorište, književnost, etnologija. Tako smo godinam upućeni jedni na druge, kroz razgovor i razmenu kreativnih iskušenja, ali i otkrića. Uzajmna podrška je suština našeg zajedničkog života, kao i puna lična stvaralačka sloboda. Velika je privilegija da moji najbliži učestvuju u stvaranju moje uloge, kao što ja mogu da pratim stvaranje njihovih dela još u rukopisu.
Šta čitate, koju muziku slušate?
– Pratim domaću i svetsku savremenu literature, kao i klasična dela. Neki od mojih najomiljenijih pisaca su Čehov, Gogolj, Herta Miler, Milovan Danojlić, Mirko Kovač. Naravno, s posebnim odnosom pročitala sam sva dela mog supriga i sina, kao i naučne radove ćerke Ljudmile. Volim klasičnu muziku, ali posebno volim rok, hevi metal i rok i bluz balade. Ja svakodnevno slušam muziku i radim uz nju, posebno zbog vrlo konkretnog iskustva u pomoći da pronađem rešenje u svom glumačkom zadatku i istraživanju. Muzika je od izuzetnog značaja, kao sastavni deo predstave.
Pozorište nakad i sada?
– Teško je porediti a, iskreno, ni ne želilim to. Pripadam generaciji i vremenima kada su uslovi, odnosi, mogućnosti i atmosfera bili drugačiji. Radilo se mnogo. Putovalo se, gostovalo po brojnim afirmisanim festivalima, jugoslovenskim i evropskim (Šibenik, Kotor, Varna, Atina, Bekeščaba, Holandija, Nemačka, Austrija, Rumunija…). Kada se jedna moja prijateljica interesovala šta ima značajno u Zrenjaninu dobila je odgovor – imaju dobro Lutkarsko pozorište. Ona je danas stanovnik našeg grada.
BRANKA JAJIĆ
6. 3 2018.
LILIJANA IVANOVIĆ O NAJNOVIJOJ REŽIJI U ZRENjANINSKOM POZORIŠTU I USPEŠNOJ KARIJERI

„Tramvaj zvani želja”, Dramska scena Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”,
Picture
#mojeZRpozoriste
premijera: sreda, 7. mart, u 20 časova

Zašto baš sad i ovde „Tramvaj zvani želja”?
- U zrenjaninskom pozorištu radim posle mnogo godina. Nemojte me pitati zašto sam toliko dugo odsustvovala jer ne bih znala da odgovorim. Zato sam i odabrala da radim tekst koji je bio moja studentska ljubav. Tenesi Vilijems i Čehov su dramski pisci koje beskrajno cenim i rado radim, a „Tramvaj“ je psihološka drama sa elementima melodrame, žanr koji najviše volim i u kojem najbolje plivam. Autorski tim čine ljudi sa kojima sarađujem godinama.
Kažete da pozorište može bez svih, samo ne bez glumaca. Ali, ne i bez publike. Šta nam poručujete?
- Vidite, ja jako volim glumce, veoma cenim njihov posao i tvrdim da pozorište može bez svih nas, samo ne bez glumaca. Slažem se i sa tim da je publika veliki i značajan faktor u našem poslu. Daje nam vetar u leđa, aplaudira nam ili zviždi, sve zavisi od njene ocene našeg posla. Svi koji rade na predstavi strepe od ocena publike. Ne govore istinu oni koji govore drugačije.
Rediteljka ste koja je potpisala najviše predstava na dramskim i lutkarskim scenama u Srbiji i regionu. Koja vam je po redu ova najnovija, zrenjaninska?
- Ovo je 268 režija koju potpisujem. Naš kolega Dejan Penčić Poljanski, hroničar naših pozorišta, rekao mi je da niko, ni kod nas, ni u regionu, nije uradio više predstava. Mnogi me pitaju kako sam to uspela? Radoholiku kakav sam ja, to nije teško. Retko kad se dogodi da u pozorištu radim samo jednu predstavu, uvek ih bude dve-tri… Prošle godine sam, u jednom profesionalnom pozorištu, za 40 dana uradila 4 predstave. Radilo se kao na traci. Dolazila sam u pozorište u 11 sati, sedala u rediteljsku stolicu, a ekipe su se smenjivale jedna za drugom, sve do ponoći. Nije bilo lako, ali uspeli smo. I vredelo je. Eto, tako sam u svoju rediteljsku beležnicu uspela da upišem 268 režija. I naravo da sam ponosna na to.
Šta je sledeće?
- Desetak dana posle premijere „Tramvaja” putujem u Prijedor. Oni imaju veoma uspešno i jako dobro organizovano pozorište, sa relativno malim, ali akademski obrazovanim ansamblom. Radiću i sa njima dve predstave. Budući da tamo radim prvi put, učiniću sve da to bude profesionalno urađen posao. I nadam se dobrim predstavama.

izvod iz intervjua Branke Jajić objavljenog u listu Zrenjanin 2. marta 2018.
19. 2. 2018.

INTERVJU: IRENA TOT, GLUMICA I REDITELjKA
Povodom premijere komada „Vesela kuća”: tekst: Stevan Pešić, režija: Irena Tot, NP „Toša Jovanović” (14. mart 2018.)
Picture
#mojeZRpozoriste
„Vesela kuća“ je vaša najnovija režija. Lule Stanković, za koga ste uvek govorili da je genijalan reditelj, ovu predstavu je režirao 1987. godine. U čemu se kreativnosti razlikuju?

- Razlika između predstave čija je premijera bila 1987. godine i sadašnje je u jednom drugačijem rediteljskom iščitavanju Pešićevog teksta, koje neminovno nameće jedno potpuno drugačije vreme u kome danas živimo. Moja „Vesela kuća” je kućica lutkara. Mesto, gde se odrasli makar na kratko mogu vratiti u detinjstvo. Tu će, igrajući se, zaboraviti svoje brige i nezadovoljstva koje donosi ovaj stresan život. U našoj kućici je moguće i nemoguće! Ona nema zidove, vrata su joj otvorena za dobronamernike. Ko jednom zakorači u ovaj magičan svet, zaželi da igra nikada ne prestane!

Kada vas je Lule Stanković nagovorio da igrate dečaka, rekao je: Treba mi dečak koji nosi u srcu poeziju.

- Jedina uloga u koju nisam verovala da ću moći da je odigram bila je uloga dečaka u predstavi „Krilata krava”, u režiji Srboljuba Stankovića. Smatrala sam da treba da je igra muškarac, a ne žena. „Mala, treba mi dečak koji nosi u srcu poeziju, veruj mi možeš ti to!” – rekao je Lule, a ja sam mu verovala. Taj dečak je bio drugačiji, poseban. Bio je to moj dečak u koga su svi verovali. Tada sam shvatila da međusobno poverenje reditelj – glumac daje snagu da se sve prepreke tokom rada prebrode, a onda rezultati ne izostaju ni sa jedne strane.

Svakom svojom ulogom i režijom potvrđujete da lutka može da bude samo čovek koji igra. Šta je za Vas lutka?

- Glumac lutkar može da bude samo čovek koji je i pored odrastanja u duši sačuvao dete i radost igre. Lutka je za mene više od igre. Ona nije neživa stvar. Materijali od kojih je stvorena zrače nekom neobjašnjivom energijom. Tog trenutka kada se moje emocije preliju i isprepliću i sudare sa onom energijom koju lutka nosi nastaje jedan čudesan, mističan spoj lutke i mene. Ponekad nisam sigurna da li ja animiram lutku ili lutka mene.

A lutkarstvo?

- Lutkarstvo je svevremena umetnost. Moja „Vesela kuća”. Moj „kist” kojim slikam, izražavajući svoje misli, emocije svoj unutrašnji svet, jezikom koji je razumljiv svim ljudima na ovoj planeti!

Kolika je prednost dece koja odrastaju uz Lutkarsko pozorište, uz zaljubljenike pozorišta?

- Retko koji grad može da se pohvali da ima lutkarsko pozorište, čiji su glumci zaljubljenici svog posla, koji se bore za opstanak lutke u lutkarskom teatru. Srećna su i privilegovana deca koja odrastaju uz takvo pozorište koje je njihova nasušna potreba. Poistovećujući se sa likovima, oslobađaju se svojih strahova. Razvijaju maštu, likovnost, govor, uče da razaznaju dobro i zlo i još mnogo lepih i korisnih stvari. A sve to će u mnogome uticati na njihovo odrastanje.

U Srbiji nema škole za lutkare, ali je Zrenjaninska škola lutkarstva prepoznatljiva širom bivše Jugoslavije, pa i Evrope, s obzirom i na prestižne nagrade koje ste osvajali!

- Škola u zrenjaninskom Pozorištu, odnosno Studio, iznedrila je sadašnju generaciju lutkara koji već godinama uspešno rade i bore se za opstanak. A šta posle? Bez školovanih kadrova, nažalost, ne vidim neku svetlu budućnost za lutkarstvo. - Mi moramo imati glumce, reditelje, dramaturge za ovu umetnost u našoj zemlji na našim fakultetima ako želimo da imamo naše lutkarstvo, a ne loše kopije inostranih. Sve naše inicijative, elaborati, predlozi, ne nailaze na razumevanje ve ih dočeka – odbijanje. Neshvatljivo! Toliko o tome „sve za decu”.

Pokazali ste bezbroj puta da svaka stvar može da se oživi…

- Velika je sreća što je u našem Pozorištu radio i stvarao jedan Tihomir Mačković, koji nije bio samo sjajan glumac - lutkar, nego i odličan kreator i majstor izrade lutaka. Pored njega je stasao i današnji majstor Tibor Farago čije vešte ruke već dugo godina stvaraju lutke za naše pozorište. Tako sam i kao glumac i kao reditelj uvek bila u mogućnosti da ispratim ceo proces rađanja mojih lutaka i da ih u tehničkom smislu prilagodim svojim animatorskim mogućnostima i potrebama. Ovakvi majstori izrade lutaka su prava dragocenost za svako pozorište!

Sećam se kada smo u Kotoru, 1994. godine, čekali do pola tri ujutro u Kafani „Kod Šešelja” da žiri proglasi pobednike Jugoslovenskog dječjeg pozorišnog festivala. Pobedila je „Mala Ruža”...

- Da, Kotor! Na tom Festivalu su mogle učestvovati samo najbolje predstave iz cele Jugoslasvije, koje su prethodno prošle jaku selekciju. Naše lutkarsko pozorište je sve do raspada bivše Juge, svake godine selektovano na ovaj prestižni festival. Sa Jugoslovenskog festivala pozorišta za decu ponela sam na moje veliko zadovoljstvo tri nagrade. Nagrada za najbolju žensku ulogu u predstavi „Mala Ruža”, 1994. godine, za najbolju režiju predstave „Mala princeza”, 1999. godine, kada je ova predstava proglašena za najbolju na Festivalu, a Danilo Mihnjevič dobio nagradu za najbolju mušku ulogu. Nagradu za maštovitu i poetsku scensku metaforu – za režiju predstave „Carevo novo odelo u zemlji čuda”, osvojili smo 2003. godine.

Kažete da je najveća nagrada što se vaše predstave i dalje gledaju?

- Da. Nagrade prijaju, stvaraju osećaj da to što radiš, radiš dobro. Ali ako moje predstave ne pregazi vreme i ako one dugo opstaju, na radost dece i odraslih, to je prava nagrada za svakog reditelja.

Branka Jajić

20. 10. 2017.
Picture
#mojeZRpozoriste
Intervju: Sanja Radišić, ovogodišnja dobitnica priznanja NP "Toša Jovanović"
Iskustva otkrivanja duše
Obeležavajući svoj dan koncertom filmske muzike u izvođenju grupe Trio Kazablanka (13. oktobar), zrenjaninsko pozorište proslavilo je 71. rođendan profesionalnog rada (15. oktobar). Kao i na svakoj pozorišnoj godišnjici sumirane su predstave i festivalski uspesi koji su obeležili prethodnu sezonu, ali je ukratko predočen i budući angažman Dramske i Lutkarske scene. Pored toga, na Dan pozorišta, zrenjaninski teatar već desetak godina dodeljuje priznanje dramskim stvaraocima koji su se svojim radom i ostvarenjima istakli u proteklom periodu. Ovogodišnje priznanje, prema jednoglasnom mišljenju zaposlenih i glumaca, kao i na osnovu reakcije publike i pozorišne kritike, pripalo je Sanji Radišić, glumici Dramske scene.
12. 10. 2017.

Uoči Dana zrenjaninskog pozorišta:
nova sezona na Dramskoj sceni
Pozorište solidarnosti i utehe

Približavajući se Danu pozorišta (15. oktobar), Drama Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” koncipirala je repertoar u novoj sezoni postavljanjem poznatih komada koji aktuelizuju probleme običnog čoveka datih u stanju društvene hipokrizije, socijalnih previranja, ali i neizvesne budućnosti jednog društva koje se još uvek bori sa zaostavštinom tragičnih degađaja iz bliske prošlosti.
Nova predstava na Drami NP „Toša Jovanović”
TEATAR U BORBI ZA RADNIČKA PRAVA
premijera: 25. maj

Razgovor sa rediteljem Borisom Liješevićem povodom rada na novoj predstavi (Zrenjanin, autor Igor Štiks) na Drami Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”, koja za temu ima radničko udruživanje u borbi za radnička prava u društvu razorene privrede i pljačkaške privatizacije, ali koja ujedno aktuelizuje i teme ksenofobije i transfobije u vremenu narastajuće netrpeljivosti i narušenosti ljudskog dostojanstva.

razgovor vodi Ivan Trifunjagić
Picture
#mojeZRpozoriste
Intervju: Igor Štiks

POBUNA ILI ŠTA ZNAČI BITI U BORBI

- Ovde je ključan pojam transgresije (prestupa, prekoračenja), koji sa sobom donosi pobuna. Ali ono što je značajno u kontekstu ove dramske priče jeste da nema kraja toj pobuni, da se ne možemo vratiti na ishodišne pozicije! Jer postoji tačka, i na ličnom i na kolektivnom planu, posle koje, ukoliko je se pređe, nema više povratka - kaže Igor Štiks, autor komada Zrenjanin (režija: Boris Liješević) koji je svoje premijerno izvođenje imao 25. maja na Drami Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” iz Zrenjanina

Ivan Trifunjagić

Kako se došlo do ideje da se radi ovakva predstava?

- Do ideje je došlo za vreme razgovora na Filozofskom teatru u Narodnom pozorištu u Beogradu između Tarika Alija i Srećka Horvata, kada mi je Boris rekao da je pozvan u Zrenjanin da napravi predstavu. Ona tada još nije imala definiranu temu, pa me je Boris pitao šta mislim o tome s obzirom na to da sam pratio radničke borbe na prostorima nekadašnje Jugoslavije.