Луткар Народног позоришта „Тоша Јовановић“, Тибор Фараго, представља лутке које се често користе у луткарским представама или су пак оставиле значајни траг у историји луткарства.
„Прве лутке су се појавиле још када су људи живели у пећинама, играјући се сенкама, најпре прстима а касније и разним предметима. Од тих првобитних покушаја настало је и позориште сенки у којима су се користиле пљоснате фигуре – лутке. Таква позоришта данас постоје само у Кини. У нашем позоришту је рађена представа сенки “Карађоз”.
Када се појавила тканина, било је време за гињоле, лутке које се навуку на руке као рукавице и тако опонашају одређене ликове. Гињоли су тешки за извођење јер је рука глумцу током целе представе подигнута увис.
Постоје и гранд гињоли који могу да буду и у људској величини па заправо представљају маскоте.
Марионете су лутке на концима. Постоји марионетска позорница са постољем високим око четири метра по којој људи ходају и анимирају лутку на концу дужине од 2,5 до 4 метра. Мало људи на овим просторима зна да води марионете, због чега су и почеле да се праве стоне лутке.
Стоне лутке се воде по постољу или столовима, величине су до метра и иза њих се глумци јасно виде. Праве се од сунђера, стиропора, лаганих материјала.
У нашем позоришту користимо и мапет лутке које се такодје праве од сунђера и меких материјала.
Бунраку су лутке јапанског порекла, у људској су висини и анимирају се помоћу штапа, рукама и ногама. Бунраку лутке имају рукаве са рукавицама на крају и на тај начин глумци анимирају тај део лутке. У Јапану и данас постоји позориште са оваквим луткама. Представе са бунраку луткама раде се по тамошњим, јапанским митовима и прати их посебна музика. Постоји наратор који прича причу а глумци који су обично обучени у црно налазе се иза лутака или су фактички у луткама.
Понекад правимо и флах лутке које су једнодимензионалне.
Јавајке су лутке на штапу. Њихова основа подсећа на издужени крст. На горњем краку крста је глава а рамена су водоравна. Глумац је иза. Обично се воде изнад паравана, мада има и представа у којима се воде испред паравана и тада покривају глумца. Анимира их један или двоје глумаца.
Имамо и сицилијанке које се воде слично као и марионете. Имају карактеристичну типлу у глави и одозго, са неким краћим концима, прихватају се шаке, руке, ноге. Обично су на неком постољу, па се тако преносе.
Када су маске у питању, на овим просторима су најпознатије венецијанске маске.“
22. 2. 2022.