Драмска сцена НП „Тоша Јовановић” премијерно ће 24. и 25. маја, у 20 часова, извести представу рађену по комаду „Ефекат“ британске ауторке Луси Пребл, у режији Ђорђа Нешовића, на Сцени „Тодор Манојловић”. Ово је четврта премијера Драмске сцене зрењанинског Позоришта са којом она заокруже рад на новим представама у сезони 2023/2024.
Неколико дана пред премијерно извођење, док су генералне пробе у току, редитељ Ђорђе Нешовић уводи нас у свет свог редитељског „експеримента”.
Која питања отвара овај комад са којима сте започели рад на представи?
– На прво читање комада највише ме заинтересовала околност клиничког испитивања лекова, антидепресива. Како се врше та истраживања, са којим циљем, и ко су „пробанти’’ на којима се они испитују? Наиме, заљубљеност је најнеухватљивији део човекове природе, а данас, у 21. веку можда је дошао тренутак да се ухвати и њоме овлада. Овакав прогрес медицине је величанствен, али и застрашујућ. Ово је прича о положају младог човека данас, заробљеног између сопствених нагона и окрутности глобалног прогреса, али и о двоје младих људи који спознају себе и снагу сопствене љубави.
Будући да се ради о теми која нас можда највише одређује као људе, како ова драмска прича третира питање слободе љубавног избора?
– Овај комад третира тему љубави на веома специфичан начин, медицински. Може ли се љубав прочитати у медицинском резултату? Какве хормоне лучимо када имамо симпатију, а какве када смо заљубљени? Да ли можемо да осетимо мирис феромона, и како на нас утиче допамин. Шта се дешава са нашим организмом, да ли постоји клиничка слика: „лептирићи у стомаку”? Постоји нешто провокативно, али и трагично ако замислимо да ће фармацеути можда открити „лек/стимуланс за љубав”. Сви ликови у овом комаду одговарају на ова питања, некада их сами постављају и траже одговоре.
Према вашим речима радња комада је дефинисана експериментом са неизвесним, тј. непредвидивим исходом, да ли су у том смислу и позоришна средства бирана?
– Током припремног рада на представи, као и током процеса, осетио сам потребу да користим разна аудио-визуелна средства, пре свега звук и видео. Ауторски тим и ја, желели смо да испитамо како се могу „озвучити” људска осећања, у каквој вези или сукобу могу бити звук и слика, и како радња комада утиче на дезинтеграцију два медија.
Очигледно је да нас очекује интригантна и узбудљива представа, да ли је и сарадња оних који учествују у њеном стварању била таква?
– Рад на овој представи памтићу пре свега по јако позитивној и ведрој атмосфери у НП „Тоша Јовановић”, срдачности и љубазности свих чланова, што је резултовало узбудљив процес препун оптимизма и радне атмосфере. Сара Симовић и Милош Лазић су бисер наше позоришне сцене, а то најбоље знамо ми који смо са њима радили. Сем невероватног талента, они зраче сјајном позоришном енергијом и харизмом, увек су спремни за рад, и сваком процесу приступају отвореног срца. Ово није први пут да сам радио са њима, а већ једва чекам следећи! Они су „језгро” ове представе која не би функционисала без њихових колега Едит и Стефана, као и свих сарадника и чланова екипе. Захвалан сам целој екипи на овом процесу јер је највећа сатисфакција радити са људима који воле позориште и искрено улазе у рад на представи, тада резултат одлази у сенку, а примарно постаје позориште.
У представи играју: ДОКТОРКА ЛОРНА ЏЕЈМС – Едит Тот Мишкељин, ДОКТОР ТОБИ СЕЛИ – Стефан Јуанин, КОНИ ХОЛ – Сара Симовић, ТРИСТАН ФРЕЈ – Милош Лазић.
Превод са енглеског: Вишња Сретеновић и Никола Јовановић, режија: Ђорђе Нешовић, костимографија и сценографија: Лара Бунчић, композиторка: Марија Балубџић, видео рад: Милорад Савановић, сценски говор: др Дијана Маројевић, инспицијенткиња и суфлерка: Јелена Истрат.
(у интервјуу су кориштене радне фотографије из представе)