„Трамвај звани жеља”, Драмска сцена Народног позоришта „Тоша Јовановић”, премијера: среда, 7. март
Зашто баш сад и овде „Трамвај звани жеља”?
– У зрењанинском позоришту радим после много година. Немојте ме питати зашто сам толико дуго одсуствовала јер не бих знала да одговорим. Зато сам и одабрала да радим текст који је био моја студентска љубав. Тенеси Вилијемс и Чехов су драмски писци које бескрајно ценим и радо радим, а „Трамвај“ је психолошка драма са елементима мелодраме, жанр који највише волим и у којем најбоље пливам. Ауторски тим чине људи са којима сарађујем годинама.
Кажете да позориште може без свих, само не без глумаца. Али, не и без публике. Шта нам поручујете?
– Видите, ја јако волим глумце, веома ценим њихов посао и тврдим да позориште може без свих нас, само не без глумаца. Слажем се и са тим да је публика велики и значајан фактор у нашем послу. Даје нам ветар у леђа, аплаудира нам или звижди, све зависи од њене оцене нашег посла. Сви који раде на представи стрепе од оцена публике. Не говоре истину они који говоре другачије.
Редитељка сте која је потписала највише представа на драмским и луткарским сценама у Србији и региону. Која вам је по реду ова најновија, зрењанинска?
– Ово је 268 режија коју потписујем. Наш колега Дејан Пенчић Пољански, хроничар наших позоришта, рекао ми је да нико, ни код нас, ни у региону, није урадио више представа. Многи ме питају како сам то успела? Радохолику какав сам ја, то није тешко. Ретко кад се догоди да у позоришту радим само једну представу, увек их буде две-три… Прошле године сам, у једном професионалном позоришту, за 40 дана урадила 4 представе. Радило се као на траци. Долазила сам у позориште у 11 сати, седала у редитељску столицу, а екипе су се смењивале једна за другом, све до поноћи. Није било лако, али успели смо. И вредело је. Ето, тако сам у своју редитељску бележницу успела да упишем 268 режија. И нараво да сам поносна на то.
Шта је следеће?
– Десетак дана после премијере „Трамваја” путујем у Приједор. Они имају веома успешно и јако добро организовано позориште, са релативно малим, али академски образованим ансамблом. Радићу и са њима две представе. Будући да тамо радим први пут, учинићу све да то буде професионално урађен посао. И надам се добрим представама.
извод из интервјуа Бранке Јајић објављеног у листу Зрењанин 2. марта 2018.