НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ „ТОША ЈОВАНОВИЋ“

ДРАМСКА СЦЕНА

Милица Константиновић

„ЂУКА – ДРАМА О ЂУКИ МАНДИЋ У ШЕЗДЕСЕТ И ШЕСТ СЛИКА”

Режија: Ана Томовић

Премијера: субота, 12. април, у 20 часова

(Сезона: 2024/2025)

Настављајући програмску активност у склопу Националне престонице културе за 2025, након успешне инсценације романа Војислава Деспотова „Андраци, јепури и остала најважнија чудовишта Петровграда и средњег Баната” на Луткарској сцени, Драма зрењанинског Позоришта поставља у режији Ане Томовић комад Милице Константиновић „Ђука – Драма о Ђуки Мандић у шездесет и шест слика“, прошлогодишњег лауреата 43. конкурса „Бранислав Нушић“ за оригинални драмски текст Удружења драмских писаца Србије.

За награђену драму о Теслиној мајци, жири 43. конкурса образлаже да је „идеја текста да и највећи процеси човечанства зависe од тога да ли бескорисна људска јединка има самисао, саосећање и љубав бар још једног људског бића… (Текст) крајњом поуком и поруком представља једну од најпотреснијих драма у историји од скоро пола столећа конкурса ’Бранислав Нушић’, (те) се својом достојанственом мудрошћу издваја и у савременој српској драматургији… Драма је тек наизглед скромна и смерна, и само као поетичком варком се служи уобичајеним наративним регистром породичне мелодраме и разголићавањем психологије тзв. малог човека…“

Редитељка Ана Томовић (Фото: Јован Дрндак Његовић)

А у својим запажањима при сусрету са „Ђуком“, редитељка Ана Томовић нам открива:

– Комад ми се већ на прво читање веома допао, јер мислим да је Милица успела да на нов начин исприча причу о великом научнику Николи Тесли, кроз његову породицу и, пре свега, кроз његову мајку Ђуку… Оно што је класично или традиционално у њему јесте да се дешава у простору и костимима, у свести људи с краја 19. века у Лици. Али је, с друге стране, комад и модеран због „обраћања“ Ђуке, која долази као жена из будућности. Она је, наиме, наратор у овој причи, она нас води кроз догађаје који су се десили, те стога има једну вишу свест, један отклон у односу на ситуацију у комаду. У том смислу ова представа говори о сукобу традиције и модерности…

Колико је за вас била инспиративна тема породичних околности, односа са родитељима и кризе у једном тренутку живота Николе Тесле?
– Драма „Ђука“ приказује комплексну породичну динамику Мандића, фокусирајући се на Ђукину безусловну подршку сину Николи у тренуцима када му остали чланови породице нису веровали и сматрали су га, и поред несумњиве љубави према њему, за чудака, особењака, па чак и безнадежан случај. Никола се ни по којим критеријумима није уклапао у жеље и циљеве српске заједнице у Лици с краја 19. века. Положај српских Крајишника, а посебно једне тако угледне свештеничке породице каква је породица Мандић тражи од појединаца изузетну оданост породици, заједници и вери. То подразумева да сваки члан породице треба да преузме одређену функцију за опште добро, било у сфери свештеничког, војног или трговачког позива, али и циљаном удајом или женидбом која оснажује везе и позиције. То је једно опште добро којој су се сви чланови ове породице „подредили“, без сопственог права на избор и они бране тај и такав поредак. Ђука, с друге стране, дајући безрезервну подршку Николи и његовим амбицијама да студира и бави се проналазачким радом, прави изузетак од правила. Након смрти супруга Милутина, који је био доминантна и утицајна фигура и коме Никола никада није успео да се докаже као вредан, Ђука први пут у свом животу преузима ствари у своје руке. Заузимајући се за Николу, она се такође по први пут у животу заузима и за себе, за своју индивидуалност, за свој светоназор, који је до тада био подређен њеној функцији супруге и мајке у многочланој породици коју је одгајила. Ђукина вера у Николин таленат и њена спремност да заступа његове интересе, и оно у шта она најдубље верује, по цену сукоба са остатком породице, представља суштину овог дела.

Да ли ми, иако нисмо Теслини савременици, осећамо деветнаестовековни породични и друштвени миље у коме је Тесла живео да бисмо се идентификовали са његовом „људском“ страном личности?
– Никола Тесла није присутан, али се о њему стално говори. Стално се покушава решити његова загонетка, направити портрет и разумети ко је и какав је он. Његовој породици није нимало лако да га схвате. Они би волели да то могу. Никола је приказан као младић са визијом која превазилази његово време, али који се исто тако бори са својим личним демонима. Драма истовремено, кроз односе и сукобе говори много и о породици из које је потекао, а која је била изузетно важна за његов живот и за то шта је он касније постао. Многи чланови те породице су и сами били изузетни људи.

Да ли тај „поглед изнутра“, који је омогућен преко историјске грађе, унеколико мења нашу перцепцију Теслине личности, будући да она често изазива представе „митских“ размера?
– Уместо митске фигуре генија, Никола је кроз очи своје породице приказан као црна овца, с којим породица не зна шта да ради. Он није ни за свештеника ни за војника, ни за трговца, а ни за породичног човека. Породица препознаје његову снажну вољу, али се баш зато плаше и да ће Никола постати роб својих коцкарских страсти. Драма третира преломни тренутак у Николином животу, када се заиста није могло знати шта ће од њега постати и када је забринутост породице за његову будућност била оправдана. Дајући нам увид у ту интимну породичну кризу, са којом свако може да се индентификује, списатељица Милица нам даје увид у оне најосетљивије тренутке у животима свих нас, у тренутке „рађања човека“. Овакав приступ свакако мења перцепцију Тесле, истовремено нам говорећи о нама самима, о нашим слабостима, о нашим преломним тренуцима, о нашим потонућима.

Комад Милице Константиновић носи назив „Ђука – драма о Ђуки Мандић у шездесет и шест слика“, чиме је у фокус стављен лик мајке Николе Тесле и на њену веру у синовљеву јединствену судбину… Колико је заправо ово прича о важности подршке родитеља у кључним животним тренуцима детета?
– Родитељска подршка је најважнија ствар коју можемо да добијемо у животу. Управо она нас формира у људе који ћемо једног дана постати. Радећи са глумцима управо на оваквим, интимним темама, отворило се мноштво најдубљих и најинтензивнијих осећања. Бити прихваћен или неприхваћен од стране родитеља је кључно за опстанак! Због изостанка очеве подршке, Никола тоне у аутодеструкцију. Драма третира моменат када његова мајка Ђука одлучује да све што има на овом свету, а што је бригом за породицу стекла, преточи у 2.500 форинти које безкомпромисно потражује. Овај новац она жели да да Николи са неизвесним исходом хоће ли он то проћердати на картање или ће с тим отићи на студије, у свет. Њена дубока вера, њена интуиција, њена храброст и њена одлучност да по цену живота крене тако ризичним путем чине од ње скривену хероину која је задужила читав свет.

Ауторску екипу представе чине: Ана Томовић (редитељка), Вук Ршумовић (драматург), Дијана Маројевић (сценски говор), Зорана Петров (сценографкиња), Момирка Баиловић (костимографкиња), Војин Крајновић (асистент костимографа), Павле Динуловић и Јана Баљак (дизајн звука).

У представи играју: Гордана Ђурђевић Димић (к. г.), Аница Петровић (к. г.), Сара Симовић, Сташа Миловановић (к. г.), Сања Радишић, Наташа Луковић, Јелена Лончар (к. г.), Стефан Јуанин, Мирко Пантелић, Дејан Карлечик, Иван Ђорђевић, Матеја Стевановић (Драмски студио ББ92).

ОЧЕКУЈЕМО ВАС!