Преовлађујући утисак после обиласка војвођанских позоришта је забрињавајућа материјална немаштина. Резултат је мали број премијера, прибегавање ревијалним насловима и нижем квалитету продукције, што је тужна слика у неколико театара. Какви год услови били, они буџетском позоришту не могу бити алиби за недостатак амбиције да изроди бар једну релевантну представу у сезони. На уметничким академијама има довољно талентованих младих људи жељних да се искажу и способних да пруже далеко већи допринос од оног којем сам сведочила у неколико представа.
Два позоришта на мађарском језику, Новосадско позориште и суботичко Деже Костолањи, истичу се трудом да на сцену поставе савремено драмско писмо. Ако не рачунамо Српско народно позориште, као институцију од националног значаја и на републичком буџету, у осталим театрима се рађе постављају проверени наслови. За утеху, годишња продукција настала после претходне селекције понудила је неколико врхунских, савремености саобразних драматуршко-редитељских читања класике.
Позориште за децу је дало неколико одличних, у садржајном и естетском смислу промишљених и заокружених представа. Радује да су се у овом избору са правом нашла четири наслова.
СЕЛЕКЦИЈА 72. ФЕСТИВАЛА ПРОФЕСИОНАЛНИХ ПОЗОРИШТА ВОЈВОДИНЕ (Зрењанин, од 18. до 25. априла 2023. године:
1. Мефисто, по роману Клауса Мана, у драматизацији и режији Хариса Пашовића. Продукција Српско народно позориште и Фондација Нови Сад – Европска престоница културе.
Појава фашизма у Европи треће деценије 20. века, Манова опсесивна тема, наивној већини је деловала као ружна, али покопана прошлост. На жалост, авет се видљиво буди, и на глобалном и на локалном нивоу. Проучаваоци феномена знају да се ова цивилизацијска рак-рана храни и буја управо захваљујући мирном, грађанском свету нечињења. Сви смо прозвани, а у овом случају адресат је и само позориште. Актуелна, јасна посебно захваљујући врхунском драматуршком поступку редитеља, естетски уравнотежена, представа се буквално гледаоцу изручује у крило, шаљући недвосмислену поруку о његовој улози у проблему. Било би важно да представа – иако због техничких услова везана за матичну сцену – отвори овогодишњи фестивал.
2. Што на поду спаваш Дарка Цвијетића, у режији Кокана Младеновића. Продукција Српско народно позориште, Драмско казалиште Гавелла, Народно позориште Сарајево и Фестивал МЕСС.
Ратне страхоте и даље су неупокојена прошлост на овим просторима. Текст Дарка Цвејића и жртвама и починитељима тих страхота даје позната људска лица, смештајући их у мултинационалну средину, где су најбољи пријатељи и најближи чланови породице неком страшном силом натерани да буду на супротним странама, да се гледају преко нишана. Сав апсурд рата и сва његова бесмислена суровост проговарају из представе која у светлу савременог светског сукоба додатно добија на актуелности.
3. Невидљива деца Ане Терек, режија Роберт Ленард. Продукција Новосадско позориште / Ујвидеки сзинхаз.
Трилерски вођена, у стилу роад мовие, наоко безазлена тинејџерска прича, на самом се крају открива као потресна друштвена трагедија, скривена од јавности у подземним каналима криминала. Редитељски вешто, лаком руком, отвара тему о којој се први пут проговара. Шире гледано, разоткрива атрофију друштвеног морала, испреплетану са појединачном неодговорношћу и лицемерјем, као мрежу која најсуровије угрожава тинејџере, ту најосетљивију друштвену групу.
4. Дон Жуан, Молијер. Режија Андреј Цветановски, продукција Народно позориште Стерија.
Шта се крије иза тог силног освајања и неосетљивости према сопственим жртвама, основна је сфера интересовања редитеља, уједно аутора адаптације. У високо естетизованој поставци, са подједнако драмским и комичким набојем у глумачком ансамблу, ово читање отвара широк простор пропитивања односа главног лика према оцу, дајући му трагичке размере. Вршачки Дон Жуан не доноси само ново читање класике, већ уз минимални додатак тексту, а без разарања оригиналног ткива, и један нови, сложенији драмски предложак.
5. Галеб, Чехов. Режија Милан Нешковић, продукција Народно позориште Сомбор.
Поставља ли се, уопште, питање – Зашто Чехов данас?
“… кроз ситнице свакодневног, можемо да назремо велике елементарне силе што покрећу и уобличују човеков живот… Уништење које видимо у његовим драмама готово да иде у ред великих космичких сила које су у грчкој трагедији владале људским животима… глупо, безразложно, али утолико свирепије, људи уништавају све око себе, па и једни друге.” (Јован Христић)
Има ли свеобухватнијег објашњења за ово што свет мучи (и) данас?
Сомборска представа радикализује односе и појачано маркира карактерне особине ликова – виновнике тог уништења, издвојивши сваки лик у фокус као главни. Штафету будућности предаје у руке Маши, побуњеници, коментаторки и церемонијал мајстору ове животне комедије. А шта оваква побуна очајника може да учини – остаје без одговора.
6. Луди камен, по једночинкама Просидба и Медвед А.П.Чехова, режија Радослав Миленковић. Продукција Народно позориште Тоша Јовановић, као представа позоришта домаћина Фестивала.
Селекција програма за децу:
1. Не иди далеко, текст и режија Тамара Кучиновић. Продукција Дечје позориште Суботица, Сцена на српском језику.
Још једна ратна прича настала на личном искуству, овога пута из угла детета. Бави се последицама по породицу после очевог повратка са ратишта. Ова потресна прича ипак је прилагођена дечјем поимању света, али једнаком снагом комуницира и са одраслима. Пажње вредан редитељски поступак, као и игра шесторо глумаца.
2. Прадевојчица, по тексту Десанке Максимовић. Режија Соња Петровић. Продукција Луткарска сцена Народног позоришта Тоша Јовановић.
Лирски роман о детињству човечанства, о узбудљивим догађајима дечака и девојчице у праисторији, као и потрази за речима и рођењу језика, добио је овом представом и раскошно визуелно упризорење.
3. Лудас Матyи (Гускар Матија), по народној причи, режија Ђерђ Херњак. Продукција Дечје позориште Суботица, Сцена на мађарском језику.
Ова весела народна прича, на жив и духовит начин, разиграно и визуелно маштовито, говори о љубави сиромашног дечака према својој гуски, и како заједно, памећу, успеју да надиграју злог богаташа.
4. Прибех з Крајини Некрајини – Приче из Недођије, текст и режија Катарина Мишикова Хицингерова. Продукција Словачко војвођанско позориште.
Ко је Петар Пан, а ко капетан Кука у данашње време и у савременом свету, и које су истинске опасности одрастања, у фокусу су ове веселе, анимацијом обогаћене представе, чију посебну вредност представља група деце која у њој учествује.
Александра Гловацки Великић
9. март 2023.