Станко Ж. Шајтинац (1952–2020)
У среду, 25. марта, после краће и тешке болести, усред града заробљеног вирусом короне, пре-минуо писац, публициста, театарски посленик Станко Шајтинац. Био је честит човек, освешћени грађанин одан култури као стваралац, аналитичар и посвећени корисник. Објављивао је релативно споро јер је промишљао довољно дуго да би све што доспе у јавни простор било аутентично, квалитетно и читалачки изазовно. Био је сложена личност, ерудитно образованн, изузетно упућен у светску и нашу књижевност. Станко је био миран човек, специфичног смисла за хумор, особа лишена потребе да доминира. Човек који из сенке у свему добром учествује.
Стицајем разних околности, али не случајно, своју последњу књигу је именовао као ДНЕВНИК МЕЛАНХОЛИЈЕ, чиме је заправо дефинисао и обелоданио свој литерарни али и људски поглед на живот и свет, наравно и као уметничи кредо. До кога је дошао, пре свега, животним искуством. Зато је наш Станко из овог света и века, из града, Војводине и Србије, под опсадом зла, отишао огрнут меланхолијом. Која боли али и уздиже.
Станко Шајтинац је рођен у Зрењанину 1952. Дипломирао је светску књижевност на Филолошком факултету београдског Универзитета. Прозу, есеје, позоришну и ликовну критику, објављује од 1970. године. Члан је Друштва књижевника Војводине. Превођен је на мађарски и словачки језик. Из библиографије: „Оросинска дедовина” (приповетка, са групом аутора у зборнику Панорама младих стваралаца – Улазница, Зрењанин, 1973); „Јувенилна експозиција” (драма, Позориште младих „Драмска радионица центар“, Зрењанин, 1993); „Речник завичајне фантастике” (есеји, „Прометеј“, Нови Сад, 1998; избором из књиге заступљен је у Антологији српског микро-есеја XX века, аутора Зорана Богнара), „Прокименски путописи” (роман, „Службени гласник“, Београд, 2013), „Дневник меланхолије” (приповетке, ГНБ „Жарко Зрерњанин“, Зрењанин, 2018). Објавио је књигу из театрологије, „Народно позориште Тоша Јовановић – Зрењанин, 1946-200” (монографија, 2006) и публицистике: „Век организоване бриге о старим лицима” (2002).
Прошле године (2019) Станко је у издању ГНБ „Жарко Зрењанин” објавио књигу прозе „Дневник меланхолије“. Подсећам вас шта сам то приликом написао. Нека то буде подсетник да књигу свакако прочитате. Станко то заслужује, људски и уметнички.
- 3. 2020.