Шта једном детету значи да ступи у креативни сусрет, да буде позвано у ново искуство уметности? Зашто је то толико важно за свако дете? Недавно сам имала привилегију да слушам како Јо-Јо Ма, велики челиста, говори и свира, а он је поменуо нешто што назива Културним гостопримством. Он то доживљава као капацитет (а свакако и обавезу) уметности да пригрли оно што је ново, иновативно и неуобичајено, оно што се маргинализује, не чује и игнорише… По његовом мишљењу, наш је задатак као уметника да будемо гостопримљиви према овим гласовима, формама и техникама, те да допустимо да се у том процесу и сами променимо.
То ме је подсетило на то шта значи бити домаћин и шта значи бити гост. А један од најважнијих елемената обе стране јесте квалитет слушања, спремности да се искорачи из оног што је познато и удобно и да се прихвати и слави различитост. Велики домаћин јесте онај који чини да се сви осете као код куће, без обзира одакле долазе или каква су им искуства. То је онај ко занемари свој его из непатвореног занимања за особу која је дошла у посету. То је онај који свима хоће да пружи најбоље могуће искуство. Велики гост је онај ко сусрету прилази с безграничном радозналошћу, жељом да учи о другом, без страха да проба нешто ново.
У овом простору узајамне рецептивности налазимо повезаност, налазимо изненађење и налазимо дубоке поуке. Из ових сусрета излазимо промењени. Додирнули смо, у себи и у другима, оно што нас чини људским бићима… То је тај драгоцени тренутак који нам уметност пружа. Као позоришни уметници морамо да нађемо начине да дарежљивог духа позовемо децу и младе људе да у ове сусрете уђу, с жељом да слушамо публику онолико колико и ми желимо да она слуша нас.
А кад се то догоди, осећамо да повезаност почиње да расте… налазимо заједничко тле, видимо већу слику, доживимо блескове увида и осетимо налет заједничког осећања које називамо емпатијом. Имамо осећај да смо важни, да су други важни, да је оно што заједно истражујемо важно.
У овом добу кад је све више људи одбачено, враћено с граница и аеродрома, одбијено зато што потичу из другачије класе, етницитета, језика или религије, уметник је онај који има капацитет да пружи осећај припадања, осећај повезаности.
А то је сваком детету потребно.
Ивет Харди је председница Светске мреже позоришта за децу и младе АССИТЕЖ Интернатионал од 2011. године.
*са енглеског превела Марија Стојановић
- 3. 2020.