Народно позориште у Зрењанину додељује Признање „Тоша Јовановић“ од 2006. године поводом 15. октобра, Дана позоришта. Признање се додељује запосленима и спољним сарадницима који су својим радом помогли и унапредили рад зрењанинског Театра. Повод за обнову традиције доделе овог признања јесте 50 година Луткарске сцене и 60 година Драмске сцене и објављивање прве монографије Позоришта.
У среду, 15. октобра 2025. године, признање „Тоша Јовановић“ за 2024.
додељено је
- Драгану Ђорђевићу, глумацу Драмске сцене,
- Татјани Паскаш, руководиоцу Луткарске сцене, и
- Александру Ракити, развођачу
Образложење:
– Драган Ђорђевић је као глумац Драмске сцене у Позоришту провео пуних 40 година. Снажног израза, спреман да истражује своје глумачке могућности и да их унапређује, Ђорђевић се доказао тумачећи улоге великих писаца попут Шекспира, Чехова, Гогоља, Стерије, сарађујући са редитељима попут Жигона, Кокана Младеновића, Николе Завишића, Дорића. Уочи пензионисања Драган Ђорђевић је цело своје глумачко биће унео у тумачење великог зрењанинског уметника Тодора Манојловића у представи “Ја, Тодор”. Признање „Тоша Јовановићза 2024. годину му се додељује за 40 година рада у Позоришту, поводом одласка у пензију.
– Татјана Паскаш води Луткарску сцену од 2012. године. Током њеног мандата зрењанински луткари су започели веома успешне сарадње са младим уметницима који су се определили за луткарство, попут редитеља Атиле Антала, Соње Петровић, Миље Мазарак и драматурга Мине Петрић, Дуње Матић и других. Представе попут „Великог доброћудног џина”, “Песме белог кита”, “Прадевојчице, “Гига прави море” су нас представљале у земљи и иностранству, на гостовањима и фестивалима. Паскаш је водила рачуна да се представе раде по квалитетно литератури за децу. Због успеха које је Луткарска сцена остварила у 2023. и 2024. години добила је Награду Града Зрењанина за 2024. годину.
Признање „Тоша Јовановићза 2024. годину јој се додељује поводом одласка у пензију.
– Александар Ракита, професор хемије у Зрењаниској гимназији је развођач у Позоришту пуних 20 година. Своју љубав према позоришту је преточио у посвећеност послу развођача, паралелно градећи успешну професорску каријеру, непрестано се усавршавајући. Држећи се оног старог мота Станиславског да треба волети позориште у себи, а не себе у позоришту, Ракита је постао симбол домаћина позоришта. Дати себе, своје време и осмех пуне две деценије само због љубави према позоришту је јединствено и драгоцено и такве људе треба неговати.
Признање „Тоша Јовановић“ за 2024. годину му се додељује поводом20 година рада за Позориште.