Среда, 8. фебруар, у 18 часова: текст С. Радосављевић, монодрама Музеја Крајине, извођење: Љиљана Јакшић, поводом обележава 70 година од смрти Уроша Предића (улаз слободан)

Монодрама „Ја ћу теби љуба бити“

Монодрама„Ја ћу теби љуба бити“ је вид комуникације музеја са посетиоцима, путем музејског театра. Музејски театар настао је из напора музејских институција да пронађу нове форме презентације свог садржаја и комуникацијe са посетиоцима.

Музејски театар као облик музејске комуникације је примењено позориште, дефинисано као коришћење позоришне технике и као средство за посредовање знања и разумевања у контексту музејског окружења, а публику ангажује на више нивоа, посебно на емоционалном и интелектуалном. Програм овог типа, на интерактиван начин, често укључујући посетиоце, реконструише историјске догађаје и помаже публици да разуме културну баштину која се на овај начин интерпретира. Реч је о моделу старом око једног века.

У Србији се овај облик музејске комуникације користи већ више од једне деценије, углавном у београдским музејима. Музеј Крајине се монодрамом „Ја ћу теби љуба бити“ придружује београдским музејима и својим посетиоцима нуди и овај облик комуникације и интерпретације културног наслеђа, који баштини више од осам деценија. Монодрама посвећена славном српском композитору Стевану Мокрањцу има за циљ афирмацију традиције, културе и музичког образовања, као и неговање вредности српске историје и опште културе. Својим значајем, она превазилази локалне границе и сврстава се у ону врсту програма с којима би трабало да буде упозната и јавност других градова и региона. Наша монодрама доприноси подизању свести о очувању, заштити и значају културне баштине.

Београдска глумица Љиљани Јакшић у раскошном костиму тадашње монденске Европе, оживљава лик Марије Мокрањац, упознаје нас са животом и делом свог супруга Стевана, као и са знаменитим личностима епохе, дочарава нам историјске прилике и подсећа нас на ванвременске композиције Стевана Мокрањца. Окосницу монодраме чине писма и разгледнице које се чувају у збирци Стевана Мокрањца у Музеју Крајине. Прича је базирана на преписци између Стевана и Марије Мокрањац, а поред бројне литературе која је коришћена у припреми овог текста свакако је најважнији дневник Марије Мокрањац, који се чува у Музеју града Београда, а који је кроз свој текст „Стеван Mокрањац у сећањима и исповестима своје супруге“ широј јавности учинила доступним Стана Ђурић Клајн. То да је Мокрањац покретач музичког стваралаштва у Србији, музички педагог, врсни познавалац фолклора, диригент, композитор, један од оснивача прве српске музичке школе, један од оснивача првог гудачког квартета је опште позната ствар, али кроз интимну кореспонденцију између Стевана и Марије, која се прожима кроз монодраму, ми упознајемо људску страну Мокрањчеве личности и сазнајемо да је он био топао, нежан, пажљив човек надасве привржен сојој породици.

Ова топла женска исповест поред односа двоје људи осликава и једно време, обичаје, веровања, односе у традиционалној српској породици с краја 19. и првих деценија 20. века. Кроз сећања Марије Мокрањац заправо сазнајемо тако много о јавном и приватном животу српске, а пре свега београдске културне сцене. А то јесте есенција музејског театра – да на забаван начин поучи о провереним чињеницама, да публику посредством театарских „алата“ упозна са историјом и наслеђем.

Марија Мокрањац има велику заслугу у томе што је издавачима и редакторима Мокрањчеве заоставштине била доступна сређена грађа, као и што су биографи и писци могли наћи приступачну грађу о Мокрањцу. Она своју љубав према преминулом супругу није изражавала само топлим записима у дневнику него је, оно што је од његових дела остало, што није уништено током Првог светског рата у згради Министарства просвете, брижљиво сакупила и отргла од заборава. Ко год је у прилици да дође до те драгоцене архиве, листајући је на многим местима ће наићи на, њеном руком писане забелешке, које потврђују не само са каквим је пијететом она том послу пришла већ и колико је имала разумевања за музичку материју, иако није била професионални музичар.

Монодраму Музеја Крајине „Ја ћу теби љуба бити“ гледаоци могу да доживе двојако: и као изражајну интерпретацију лирске поеме једне изузетно сензибилне, дивне, одане жене и као највернији интимни портрет Стевана Стојановића Мокрањца.

Сања Радосављевић

Кустос педагог Музеја Крајине