БОЈАН ЖИРОВИЋ, НОВИ УМЕТНИЧКИ САВЕТНИК НП „ТОША ЈОВАНОВИЋ“

ПОСТУПИТИ У СКЛАДУ СА САДАШЊИМ ВРЕМЕНОМ И МЛАДИМА ПРУЖИТИ ПРИЛИКУ ДА ПОЗОРИШТЕ СХВАТЕ КАО ЗАНИМЉИВО МЕСТО


Глумац Бојан Жировић недавно је преузео дужност уметничког саветника Народног позоришта „Тоша Јовановић”. Ово кадровско и уметничко појачање дочекано је еуфорично с обзиром на Жировићево богато искуство у позориштима у Београду, али и његовим бројним глумачким остварењима на филму и тв серијама. Рад његовог претходника, колеге и глумца Стефана Јуанина, који му је дужност предао 1. марта, поштује и уважава, наглашавајући да је унапређење квалитета рада зрењанинског Позоришта њихов заједнички циљ. У наредном периоду, како каже, биће фокусиран на продукцију, комуникацију позоришта са јавношћу, позоришну критику, а посебно истиче жељу да се квалитетним представама, осим локалне, привуче и публика из Београда и Новог Сада.


– Разговоре о преузимању функције уметничког саветника почели смо пре осам-девет месеци. У том периоду сам долазио да гледам представе и размишљао какав бих допринос могао да дам. Оно што је веома добро јесте чињеница да зрењанинско Позориште има одличан ансамбл. То је заиста нешто вредно и умногоме ми олакшава задатак, јер, кад имате добре глумце, то је одлично полазиште у промишљању репертоара и сарадника. Анализирајући претходни рад и идеје колеге Јуанина схватио сам да имамо врло сличан сензибилитет и позоришни укус. Он ми је својим изборима такорећи избио неке потенцијалне адуте из руку, што је добар знак да ћу наставити сличним путем. И мени је циљ да допринесем да се раде најбољи текстови на актуелне теме, са најбољим редитељима, које ће публика волети да гледа и који ће побеђивати на фестивалима. Што ближе том циљу стигнемо, то боље. Волео бих да у зрењанинско Позориште дође и публика „са стране“, да направимо представе које ће бити интересантне да се неко одлучи да направи мали „излет“ у Зрењанин. Жеља је да на такав начин и ми овде осетимо да смо део неког ширег културног центра ове земље.


У међувремену, до промена које најављујете, какав је Ваш утисак о актуелном препертоару, представама које сте одгледали у претходних пар месеци? Да ли бисте неку представу издвојили?


– Не могу да не издвојим „Дон Жуана“. Ценио сам рад и жар којим је стварао Игор Вук Торбица, мислим да сам одгледао скоро све његове представе. Сматрам да је „Дон Жуан“ био добар репертоарски потез, да је представа била нарочито добра за ансамбл и да је публика препознала квалитетан редитељски и глумачки рад. И остале представе које су рађене последњих година су врло добре – примењивани су различити приступи и драго ми је што сам глумце видео у различитим улогама и разним глумачким стиловима.


Показало се да зрењанинска публика воли комедије, али и да посебно реагује на представе које имају локални карактер, јер је то прилика да ближе доживе одређену причу. Да ли сте гледајући представе дошли до таквог закључка?


– Градско, односно народно Позориште какво је наше, у Зрењанину, између осталог има задатак да се бави и темама локалног карактера. Трудићемо се да испричамо приче које су нама локално битне, а које притом могу да имају и неки шири значај. Представа „Зрењанин“ је одличан пример за то. Сви волимо да гледамо добре комедије. Са посебном пажњом ћемо се потрудити да зрењанинској публици припремимо квалитетне комедије.


Публика се профилише по сценама, луткарској и драмској, а један од циљева јесте и да део продукције буде усмерен на младе људе, нарочито средњошколце. Да ли сте се бавили и тим питањем?


– Ту идеју је и управник позоришта Дејан Карлечик истакао као битну за реализацију у периоду који долази. Намера је да се направе и представе које би биле занимљиве тинејџерском узрасту, да се на тај начин формира нова публика. Циљ је да младима пружимо прилику да позориште схвате као занимљиво место у којем могу да чују занимљиве приче. Није све то ни тако једноставно, јер треба бити конкурентан YоуТубу, Инстаграму, Тик Току. Истовремено, то је и изазов. Млади људи живе у складу са садашњим временом и радо користе могућности тих медија за забаву и комуникацију. Ипак мислим да се ниједан дигитални медиј не може упоредити са оним доживљајем када се публика „сретне“ са глумцима који у том тренутку нешто изводе на сцени. Та размена уживо је неупоредива.


Први сусрет гледаоца са оним што се дешава на сцени може бити важан за његово даље разумевање позоришта. Како прићи потенцијалној публици?


– Љубав према позоришту треба да се негује одмалена. Раније су се куповале годишње карте и на тај начин се гледаоцима сугерисало да позориште жели да комуницира са њима на бази неке шире приче која обележава сезону, теме која се сагледава из разних углова. Волео бих да публика у Зрењанину буде заинтересована да погледа све представе које им будемо понудили у току сезоне.


Ближи се 72. Фестивал професионалних позоришта Војводине на којем ће зрењанинско Позориште извести Чеховљеву представу „Луди камен“. У више наврата сте истицали важност одржавања таквог догађаја за позоришта, за публику, али и за глумце.


– Фестивали су јако битни у позоришном свету. Као глумац, увек се трудим да када играмо на неком фестивалу или одемо на гостовање дан раније, погледам и представу другог позоришта која је тог дана на репертоару или програму ако је фестивал у питању. Захвалан сам због прилике да на предстојећем Фестивалу у Зрењанину одгледам много више представа него што сам то стизао раније. Изузетна је прилика и за сам град да се баш овде одржава смотра војвођанских позоришта, да публика погледа представе оних позоришта у која можда не би отишли, с обзиром на то да су из других градова. Фестивал је увек добра прилика за сусрете са ауторима, разговоре на занимљиве теме, дружење. Познајем пуно људи из Зрењанина који редовно прате Фестивал и то је, и по њима, значајна манифестација у културном животу града.


Какво је Ваше мишљење о позоришној критици – колико је она важна за обликовање комплетног процеса какво је стварање једне представе?


– Позоришна критика је неопходна, не може се без тога. Нарочито када је конструктивна. Као извођачи у процесу проба често улазимо у фазу када се заситимо материјала, не можемо да сагледамо докле смо стигли и куда даље. Дође до неке блокаде. Жудимо тада за критиком, за свежом мисли која ће нам дати ветар у леђа. Позоришна критика излази после премијере и ако је квалитетна и конструктивна може значајно да утиче на даљи развој представе. У позориштима је раније постојала пракса да се пет, шест дана пред премијеру окупи група пријатеља, позоришних зналаца која би својим саветима и искуством помогала да се представа што боље припреми. Данас је то све ређе. Мој осећај је да треба да хрлимо ка критичарима и пре и после премијере.


Стални сте члан Драмске сцене Позоришта „Атеље 212″, а гледаоци могу да Вас виде и на великом платну, у тв серијама. Да ли сте задовољни начином на који се одвија Ваша каријера?


– Веома ми је тешко да одговорим на ово питање јер за глумца оно може да делује као неко трик питање. Задовољан чиме?! Незадовољан због чега?! Увек има нека боља улога која ме је мимоишла, оно одиграно је могло боље… али ако већ морам да одговорим, задовољан сам. Добијам добре понуде, имам чак и тај „луксуз“ да понеку улогу одбијем. Волим представе које тренутно играм, радо идем на посао. Квалитетни текстови и добри редитељи увек ми обнове ентузијазам и љубав према овом послу. Рецимо, веома ме је обрадовала прилика да играм у филму Синише Цветића „Усековање“ и филму Деана Радовановића „Половни људи“.


У Зрењанину сте рођени, долазите често приватно, а сада Вас за овај град везује и професионални ангажман? Како сте то доживели?


– Волим да дођем у свој град. Никад се нисам одвојио у тој мери да се не осећам овде домаће. Зрењанин је близу и ту чињеницу Зрењанинци понекад можда занемарују, не користећи прилику да чешће оду у Београд или Нови Сад, да буду део културних и других дешавања. Драго ми је што ћу чешће бити овде и што имам прилику да кроз рад у Позоришту пружим свој професионални допринос.


Бојана Латиновић