Драмска сцена
Сезона 2018/2019.
Премијера: 27. март 2019.
Борислав Михајловић Михиз
КОМАНДАНТ САЈЛЕР
Драматургија и режија: Никола Кончаревић
Сценографија: Миљена Вучковић
Костимографија: Благовеста Василева
Лица:
Вилхелм Сајлер – Милан КОЛАК
Фридрих Крамер – Дејан КАРЛЕЧИК
Јозеф – Звонко ГОЈКОВИЋ
Франц – Фери Сајлер – Стефан ЈУАНИН
Јелена Ђурић – Сања РАДИШИЋ
Славко Нешић – Љубиша МИЛИШИЋ
Карл Сајлер – Мирко ПАНТЕЛИЋ
Драгиша Ђурић – Миљан ВУКОВИЋ
Мелхиор Вајс – Јован ТОРАЧКИ
Инспицијенткиња: Сања Никић
Суфлерка: Ивана Титин
Сценска техника:
Шеф сцене: Срђан Векецки
Декоратери: Синиша Марков, Драган Лекић, Милан Марић, Марко Попов
Реквизита: Александар Дошен
Светло: Александар Брустул, Томислав Стоиљковић
Тон: Александар Ћук
Гардероба: Верона Секач, Цвија Ђуричин
Шминка: Драгиња Пушкарић
Кројачки радови: Аранка Алексић и Салон венчаница „Тина”
Столарски радови: Горан Јаначковић
Сликарски и фарбарски радови: Виорел Флора и Мирољуб Милићев
Тапетарски радови: Тибор Фараго
Под руководством Вилмоша Кашлика
Реч редитеља
Пишући о фанатизму, Михиз каже да фанатик „није човек који је на једно око зажмурио да другим оштрије и даље види. Он друго око једноставно и нема.” Једно од основних питања током рада на представи било је до којих граница је човек спреман да брани идеологију, митове о изабраним народима, теорије завере? Шта бива са идеолошким фанатиком када му се отвори друго око?
Са друге стране, како је могуће да (наводно) сви ми веома добро знамо и јасно видимо да је сваки идеолошки фанатизам чист бесмисао, али тај бесмисао увек нађе свој пут? На крају, ко су чувари идеологије, како се пише историја, како настаје мит? Да би идеологија могла да живи, истина мора бити убијена, зар не? Ако се спозна истина, има ли шансе за живот, за искупљење? Једно је сигурно – за идеологију живот нема никакве вредности.
